Да ли знамо шта приватизујемо? Да ли приватизујемо земљиште?

Да ли знамо шта приватизујемо? Да ли приватизујемо земљиште?
Основно питање је како кориговати и унапредити процес приватизације у условима слабих институција. Ми имамо слабе институције, а хоћемо приватизацију. Три су разлога зашто је приватизација у потпуности уништила нашу привреду.
Први од њих лежи у институционалном вакууму, други у исцрпљености постојећег модела приватизације и трећи у политичкој кризи. Када је реч о институционалном вакуму, проблем је заиста веома сложен. Просто је невероватно да се приватизација уопште и одвијала у ситуацији кад имамо Закон о приватизацији, такав је какав је, а немамо Закон о стечају, Закон о предузећу и Закон о реституцији.
Да ли знамо шта приватизујемо? Да ли приватизујемо земљиште? Замислите да сад дође нека инвестиција по којој треба да се направи фабрика на периферији Београда. Страни инвеститор уложи паре, а да ли при том држава треба да му поклони земљу на којој прави фабрику?! То су врло крупне ствари и оне су представљале значајно ограничење за досадашњу приватизацију, представљаће нажалост и за будућу. Ако то не схватимо, немамо шансе да остваримо успешну приватизацију, макар измислили и најбољи модел.
Досадашња успешност приватизације често се мери бројем приватизованих предузећа, што је у потпуности погрешно. Међутим, када се вредност приватизованих предузећа упореди са вредношћу предузећа (по завршним рачунима), које је требало приватизовати, произлази закључак да смо имали потпуно погрешне моделе, да имамо највише пропалих приватизација и један од њених највећих последица, а то је оптуштање радника и велику стопу незапослености. Ако се узме у обзир само друштвена својина, вредност приватизованих предузећа учествује са великим процентом.
Ту се поставља следеће логично питање: „Како ћемо то урадити, односно по ком моделу ћемо наставити даље?“
Одмах треба истаћи да процес приватизације не сме да се зауставља, већ да треба размишљати искључиво како да се он убрза. Постојећи модел не само да не гарантује убрзање приватизације, већ озбиљно прети да је сасвим заустави. Од 3.000 предузећа која су остала, њих око 900 може и требало би да остане у државном власништву. Десиће се успорен ход и десиће се оно што смо имали 1989. године – спонтану приватизацију. А сви знамо шта је то – есенција корупције и криминала. Другим речима, распадање друштвене својине, криза, а управо крупним корацима корачамо ка томе!
Треба размислити. Продаја као модел је неспорна, ликвидација такође, али и неке бесплатне поделе, ваучери… Кад тад ће то морати да се врати. Подсетимо и на то да ваучери нису баш свугде били неефикасни. Свака метода има своје предности, али и недостатке. На пример, продаја доводи стратешког партнера, али код ње долази до застоја у развоју финансијског тржишта. Стога морамо направити комбинацију метода. Овај садашњи метод морамо унапредити у смислу да остваримо брзу приватизацију, уз што мање могућности за појаву корупције.
Данијела Ружичић

Да ли знамо шта приватизујемо? Да ли приватизујемо земљиште? Основно питање је како кориговати и унапредити процес приватизације у условима слабих

from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости