Друштвене науке и хуманистичке дисциплине не могу да буду у потпуности одвојене од филозофских погледа оних који се њима баве
У једном истраживању спроведеном међу академским социјалним психолозима “82 процента је признало да би у најмању руку било благо пристрасно против конзервативног кандидата за неки посао“. Осамдесет два процента! Често се каже да дискриминација делује путем несвесне пристрасности, али овде је 82 процента навело како су свесно пристрасни
У више наврата сам имао слично искуство: разговор са професионалцем у академском свету који је либерал. Као тема разговора искрсне потпросечна заступљеност конзервативаца у академским институцијама. Мој саговорник се обично сложи да је у питању исправна процена ситуације, али онда као разлоге зашто нема више конзервативаца у академским установама обично наведе да је то зато што они не желе тамо да буду или једноставно нису довољно паметни да би се пробили. Обично одговорим: Занимљиво запажање. За коју још исподпросечно заступљену групу бисте рекли да је тако нешто тачно? Следи непријатна тишина.
Ово сам нагласио не да бих постигао јефтине поене у културном рату, већ зато што је у питању озбиљан проблем. Друштвене науке и хуманистичке дисциплине не могу да буду у потпуности одвојене од филозофских погледа оних који се њима баве. Групно мишљење доводи до тога да нека питања не буду постављена или да неки одговори не буду у потпуности уважени. То погоршава нашу науку. Свако ко се интересује за ширење знања и науке требало би да се замисли и над овим проблемом.
Због тога сам био врло задовољан када сам имао прилику да прочитам просветљујући нацрт чланка који је написала неколицина социјалних психолога и који се бави баш овом темом. У чланку се критикује изостанак политичке разноврсности међу истраживачима у њиховом пољу и позива се на реформу. За сваког ко има времена и коме је стало до стања у академији читање целог чланка ће заиста бити просветљујуће искуство. Главни аутор рада је Џонатан Хејд (Jonathan Haidt) познат по својој теорији о моралном заснивању (и који, ако вас то занима, себе описује као либерала).
Иако се чланак фокусира на стање у социјалној психологији, његов увод као и целокупна логика излагања чине главне закључке применљивим на различита поља изван социјалне психологије.
Аутори прво бележе добро познати проблем групног мишљења у свакој групи људи која је ангажована у циљу проналажења истине о некој ствари: неугодна питања се потискују, присутна је селекција оних чињеница које погодују усвојеним гледиштима и тако даље.
Али најзанимљивије увиде дају они делови чланка у којима су се аутори позабавили конкретним примерима.
Они почињу критиковањем објављених (и често широко популаризованих) налаза социјалних психолога који сугеришу моралну и интелектуалну супериорност либерала над конзервативцима. Ови критички увиди даље се користе да одбаце тврдње како мањак конзервативаца у социјалној психологији може да се објасни тиме што нису довољно паметни да се пробију у академским круговима и како групно мишљење тобоже не производи безвредну науку. На пример, студије које показују да конзервативци своја уверења стичу негирањем реалности дају такве резултате јер се идеолошка либерална уверења описују као реалност, а потом се људи испитују да ли се са њима слажу, и на крају се закључује да они који се не слажу са њима не размишљају у складу са реалношћу – и, чуда ли, постоји велика шанса да људи у тој групи буду конзервативци. Ово наравно нема никакве везе са науком, и опет у пољу где групно мишљење игра тако велику улогу, овако нешто може да буде објављено у рецензираном часопису и да прође као “наука“. Поље где је овако нешто могуће је стварно на лошем путу.
У студији се наводи низ података који сугеришу присутност дискриминације против конзервативаца у социјалној психологији. На пример, на академским конференцијама, број самодекларисаних конзервативаца који су се идентификовали подизањем руке је нижи од иначе ниског броја до кога се дошло путем онлајн истраживањима. Ово сугерише да конзервативни социјални психолози страхују да се на тај начин идентификују у присуству својих колега. Аутори су навели да су сви чули групе социјалних психолога како причају вицеве о конзервативцима – не само у баровима, већ и за говорницама на академским конференцијама. (Ово вероватно може да се подведе под микроагресију).
Аутори су такође навели један запањујући податак: у једном истраживању спроведеном међу академским социјалним психолозима “82 процента је признало да би у најмању руку било благо пристрасно против конзервативног кандидата за неки посао“. Осамдесет два процента! Често се каже да дискриминација делује путем несвесне пристрасности, али овде је 82 процента навело како су свесно пристрасни.
Аутори су такође послали различите тест студије на стручну процену. Методологија је била идентична, док су променљиве тако подешене да буду за, односно против, либералног погледа на свет (на пример, једна је наводила доказе дискриминације против мањинских група док је друга износила оне у прилог опречне дискриминације против белих хетеросексуалних мушкараца). Без обзира на подједнаку методолошку снагу, студије које су против либералних погледа су критиковане и одбачене док су оне које су у складу с њим нису.
Надам се да ће ова студија отпочети дијалог. Поново, овде реч није о ликовању у културном рату – у питању је нешто далеко важније: потрага за знањем.
Паскал-Емануел Гобри (Pascal-Emmanuel Gobry) је предузетник и писац из Париза и колумниста листа The Week. Његови текстови су се појављивали у листовима попут Forbes, The Atlantic, Commentary Magazine, The Daily Beast, The Federalist, Quartz
(The Week, 17. 12. 2014)
Посрбио са енглеског: Милош Милојевић
| КАКО ПРИСТРАСНОСТ ЛИБЕРАЛА УБИЈА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ - Центар академске речи, Шабац Паскал-Емануел Гобри Друштвене науке и хуманистичке дисциплине не могу да буду у потпуности одвојене од филозофских погледа оних који се њима баве У једном истраживању спроведеном међу академским социјалним психолозима “82 процента је признало да би у најмању руку било благо пристрасно против конзервативног кандидата за неки посао“. Осамдесет два процента! Често … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар