Најгори затвор на свету као наличје “највеће демократије” на свету – улаз у поморску базу САД Гуантанамо Беј (Фото: фб)
Пише: Милан Ђурасовић
У Сједињеним Америчким Државама постоји тржиште за све: образовање, здравствену заштиту, затворски систем, итд. Следећи мото “профит изнад свега,” два америчка психолога, Џим Мичел и Брус Џенсен, су поред „квази-патриотизма“, нањушили и новац који је „Централна информативна агенција“ (ЦИА) нудила стручњацима тог профила (психолозима) вољним да испуне њихове „родољубиве“ захтеве за „ислеђивање ухапшених лица“ после терористичких напада 11-ог септембра 2001. године.
Као што су војни лекари, пре свега због великих пара, учествовали у неконтролисаном кљукању затвореника разноразним медикаментима у злогласном логору „Гуантанамо Беј“, тако су и Џим Мичел и Брус Џенсен због огромног новца одлучили да занемаре медицинску етику и посвете се креирању „успешних“ метода испитивања и мучења затвореника.
Пре него што су прерадили и усвојили средњовековне и Гестапо технике мучења у свој програм, поменути психолози су обучавали америчке војнике како преживети и одупрети се испитивању од стране непријатељских снага. Али изрежирано испитивање и мучење је једно, малтретирање и убиства затвореника, од којих је најмање једна петина недужно ухапшена, је нешто сасвим друго.
Извештај обавештајног одбора америчког Сената о методама испитивања осумњичених за тероризам наводи да “психолози нису имали искуства као војни иследници, нити су били експерти на тему „Ал Каиде“, нити су поседовали знање о борби против тероризма, култури и језику затвореника.”
Иначе, Џим Мичел и Брус Џенсен су стручњаци за крвни притисак и породичну терапију (то су биле теме њихових докторскх дисертација), а не војна испитивања. Али са основним уговором са ЦИА од око 180 милиона долара, Мичел и Џенсен су без оклевања преузели задатак који је резултирао стравичним актима описаним у извештају обавештајног одбора америчког Сената.
Академски идол Џима Мичела је познати психолог др Мартин Селиџмен. Џиму су се нарочито допала истраживања о “наученој беспомоћности” у којој животиње које су претрпеле поновљене електро шокове или друге непријатне стимулансе после одређеног времена престају да избегавају непријатни стимуланс, чак и када имају прилику да побегну.
Што се тиче клиничке психологије, сазнања др Мартина Селиџмена се често користе током терапије у борби против депресије, али Мичел је у Селиџменовом истраживању видео нешто сасвим друго – начин за побољшање „програма испитивања ЦИА-е“. Човеку не треба докторат из психологије да би могао да закључи да ће затвореник измишљати информације не би ли избегао тортуру, или да ће бити исувише истраумиран да каже нешто што би могло да послужи испитивачима.
Извештај обавештајног одбора америчког Сената открива да су шамарање, ударање затвореника о зидове, ускраћивање сна, лажна погубљења, затварање затвореника у мртвачке сандуке, симулирано дављење (вотербординг) били коришћени од стране иследника, али техника мучења под називом “ректална хидрација” је нешто што ужасава и најсмелије режисере хорор филмова.
У недавном интервјуу Михаел Ратнер, почасни председник „Центра за уставна права“, описује шта је доживео један од његових клијената, Махид Кан: “послужили су његов оброк, који се у овом случају састојао од хумуса и тестенине измиксаних у пире. А онда, према подацима из извештаја, они су тај пире присилно гурали у анус, не због икаквих медицинских разлога, него само као облик мучења Махид Кана.”
Извештај о мучењу је велики политички проблем и представља озбиљан притисак на администрацију председника Обаме за реаговање, осуду и промене, али мало је вероватно да ће то довести до било каквих кривичних гоњења. Они који би по мишљењу многих могли да буду процесуирани – Џорџ В. Буш, Дик Чејни, Доналд Рамсфелд и многи други – и даље тврде да су испитивања према оваквим програмима „ЦИА-е“ помогла у проналажењу Бин Ладена и да су обелоданила и спречила нове нападе „Ал Каиде“.
Ове изјаве занемарују закључке из саме „ЦИА-е“, који децидирано указују на то да технике тзв. „побољшаног испитивања“ нису донеле неке битне информације. Амерички меинстрим медији, вођени истим „доларским“ размишљањем и подстицајима као Џим Мичел и Брус Џенсен, ватрено бране „ЦИА-у“ и њихове мучитеље.
Пре пет година када је упитан шта ће урадити поводом злочина Бушове владе, председник Обама је обећао “да ће гледати у будућност, а не у прошлост.”
Шта је обећао? Скоро па ништа. Многи аналитичари верују да председник Обама није променио мишљење, јер су употреба наоружаних беспилотних летелица у више земаља, одбијање да затвори најгрознији затвор на свету, Гуантанамо Беј, као и незаконито бомбардовање Сирије, злочини који се могу упоредити са оним које су починили Буш и његови сарадници.
Једина особа ухапшена због ЦИА-иних метода мучења је, у ствари, Џон Кириаку, човек који је осуђен на две и по године затвора због обелодањивања поверљивих докумената – обелодањивања имена агената „ЦИА-е“ новинару „Њу Јорк Тајмса“.
Уместо да размотре прошлост, председник Обама и чланови америчког Конгреса, такође вођени истим („доларским“) размишљањем и подстицајима као Џим Мичел, Брус Џенсен, и амерички главни медији, одлучили су да усмере своју пажњу негде другде и на нешто друго. Поред нових санкција усмерених према Русији, Обама се спрема да потпише закон који ће увести санкције Венецуели због “понекад – насилног сузбијања антивладиних демонстрација.”
Часопис “РОНИН”, број 6
| Злоупотреба психологије - Хипократ плаче у гробу - РОНИН Пише: Милан Ђурасовић У Сједињеним Америчким Државама постоји тржиште за све: образовање, здравствену заштиту, затворски систем, итд. Следећи мото “профит изнад свега,” два америчка психолога, Џим Мичел и Брус Џенсен, су поред „квази-патриотизма“, нањушили и новац који је „Централна информативна агенција“ (ЦИА) нудила стручњацима тог профила (психолозима) вољним да испуне њихове „родољубиве“ захтеве за ... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар