Петровић: Пензије и плате да мирују до 2018.

 

 

 

Петровић: Пензије и плате да мирују до 2018.

 

Буџет за 2016. израђен је с намером да се у следећој години дефицит трајно смањи за 0,75 одсто БДП-а, и посматрано из тог угла, могло би се рећи да је у складу са започетим  трогодишњим фискалним прилагођавањем и циљем да се заустави раст јавног дуга Србије, оцењује у интервјуу за “Дневник” председник Фискалног савета Србије професор Павле Петровић.

-  Међутим, док су приходи буџета углавном добро и опрезно процењени, на расходној страни уочавају се одређене слабости у планирању. То је делом резултат и недовољно добро припремљених мера – нема гаранција да ће се јавне инвестиције у 2016. напокон извршити у планираном износу, предвиђено смањење броја запослених у јавној управи је преамбициозно и вероватно неоствариво, а још увек нема ни конкретног напретка у решавању судбине 17 стратешки важних предузећа у приватизацији које би требало привести крају већ до маја 2016. године. Све су то разлози због којих је смањење дефицита и у 2015. често изгледало као спектакуларно – држава је штедела на инвестицијама, нису исплаћене планиране отпремнине, а на све то су се у буџет слиле неочекивано велике уплате из јавних предузећа - каже Петровић.

* Шта би се могло догодити уколико се записано у буџету не оствари?

- Иако је прва година фискалне консолидације била прилично успешна, било би веома опасно и неосновано помислити да је посао завршен и да су домаће јавне финансије стабилизоване. Трајно смањење дефицита у 2015. од око 2,5 одсто неспорно је добар резултат, међутим, још увек смо далеко од циља и за завршетак започетог фискалног прилагођавања у наредне две године потребне су додатне уштеде 1,5 одсто БДП-а. Притом, преостало смањење дефицита само привидно изгледа као мање амбициозан задатак, јер изазовнији део консолидације тек предстоји. Пре свега, ургентне и велике мере, као што су смањење плата и пензија, су потрошене па ћемо у наредне две године морати да се ослонимо на уштеде из структурних реформи, које су мање извесне. Детаљнија анализа планираних мера које би требало да обезбеде трајно смањење дефицита у 2016. и 2017. указује на то да постоје ризици да се оствари тек половина од укупно планираних уштеда. Уколико би се ови ризици ефектуирали, фискални дефицит у средњем року остао би на нивоу од 3,5 до 4 одсто БДП-а, што није довољно за заустављање раста јавног дуга. То би значило поновно удаљавање од циља, односно оздрављења јавних финансија, јавни дуг би наставио да расте изнад 80 одсто БДП-а уз даље повећање трошкова за камате, а у једном тренутку криза би постала неизбежна.

* Истицали сте да су главне мере штедње – смањење плата у јавном сектору и пензија искоришћене. Знаци ли то да након корекција с почетка 2016.  запослени у јавном сектору и пензионери не могу очекивати повећања примања?

- Нешто осетније повећање пензија и плата у јавном сектору, пре него што се трајно обори дефицит државе и заустави раст јавног дуга, економски је неоправдано и мало је вероватно. Добра илустрација чињенице да фискални простор за повећање плата и пензија не постоји је и то што је и ово, мање повећање плата и пензија у 2016. години највећим делом финансирано из повећања акциза на нафтне деривате. Влада је Законом о буџетском систему предвидела да ће пензије и плате у јавном сектору остати замрзнуте све док се њихово учешће у БДП-у не смањи на 11 одсто за пензије и 7 одсто за плате, што се не може десити пре 2018. године. Дакле, Влада је имплицитно планирала да пензије и плате у јавном сектору остану замрзнуте све до 2018. и то је, у договору са ММФ-ом, предвидела као једну од основних мера, уз рационализацију броја запослених, за остварење уштеда у наредним годинама. Тај план се може видети и у другим званичним документима, на пример, Фискалној стратегији. Са друге стране, сигурно ће постојати снажни притисци да се са повећањем плата и пензија, када су већ одмрзнуте у 2016, настави и у наредним годинама. Зато се не може искључити у потпуности могућност за нека ограничена повећања плата и пензија и пре 2018. иако их садашњи закони и фискални планови Владе не предвиђају.


from Форум средњих стручних школа Београд - Почетна http://ift.tt/1OtqCDI
via IFTTT