МИЛОРАД БОЈОВИЋ: КАД ЈЕ САБЉА БИЛА ГАРАНТ ДЕМОКРАТИЈЕ

петак, 1. јануар 2016.

МИЛОРАД БОЈОВИЋ: КАД ЈЕ САБЉА БИЛА ГАРАНТ ДЕМОКРАТИЈЕ

МИЛОРАД БОЈОВИЋ: КАД ЈЕ САБЉА БИЛА ГАРАНТ ДЕМОКРАТИЈЕ
Кратковидим, политикантским маневром, ДС је широм отворила пут криминалцима свих врста да своја права уместо у судници, уз помоћ адвоката, бране на уличним демонстрацијама

Ризикујем да постанем пророк. Ако настави да саму себе непрестано изводи пред вешала, Демократска странка неће задуго постојати на српској политичкој сцени. Попут седам секретара Скоја, они су једно најобичније полицијско хапшење сумњивих типова назвали политичким притиском на ДС. Тако су свој непромишљени суицидни подухват претворили у политичку мишоловку без излаза. И опасност по све грађане Србије.
Нападом на полицију, ДС је дао легитимитет синдикатима нарко-дилера, удружењима разбојника, савезима убица, сецикеса и педофила, да изађу на улицу и протестују због хапшења неког од њихових суорганизатора, чланова или симпатизера. За сваког грађанина важи исто правило – невин је док се не докаже супротно. У својој лажној елитистичкој посебности, демократе то право траже само за себе. Тим кратковидим, политикантским маневром, широм су отворили пут криминалцима свих врста да своја права уместо у судници, уз помоћ адвоката, бране на уличним демонстрацијама.
Пајтић и његови ордонанси о томе нису мислили кад су осмислили нови вид специјалног демократског терора, који из основа поништава суштину постојања правне државе. Мада се ради о – због честих злупотреба – офуцаној речи, у тој енглеској измишљотини почива есенција успеха једне нације – а то је да закони једнако важе за све. И за крадљивце кокошака, и за политичаре, тајкуне, њихове кумове и родбину. Демократска странка се противи томе. Њихова политика заснива се на деспотији и лицемерју.
Као и обично ДС је одабрао погрешан пут. Они траже да закони важе за све, осим за њихово чланство. Да би доказали своју бесмислену тврдњу саопштили су да је у протекле три године ухапшено више од 100 њихових чланова. Сви су били професори музике, и властима се није свиђало то што узнемиравају комшилук непрестаним извођењем Бетовенових композиција у време кућног одмора.
Посао полиције јесте да хапси, а посао политичких партија није до протестују него да доносе тако добре законе да полиција не може да их злоупотреби.
Међутим, постоји један дубљи проблем с маркетиншком и антиграђанском акцијом ДС-а. Управо су они измислили масовна хапшења и ту активност регистровали као интелекуталну својину. Њихова модерна Србија, о којој су 12 година причали Србима, заснована је на сведочењу окорелог киминалца Ђуре Мутавог.
Миладин Сувајџић, алијас Ђура Мутави, после Николе Калабића први заштићени сведок у новијој српској историји, уместо да труне на доживотној робији, живи као да није припадао нарко-клану који је ликвидирао више од 30 људи; слободно живи у Војводини, где је некада харао и где је имао салаше за складиштење дроге, затварање и мучење људи. Мање-више, слободно се креће, чује се и вероватно виђа са старим ратним другом Љубишом Бухом Чуметом. Али, за разлику од Чумета, који тужиоцима и није открио Бог зна шта, Сувајџић је ископао раку комплетном земунском клану.
Тврдите да то није истина? Тврдите да српска демократија није изграђена у току 10 дана Сувајџићеве лажне слободе од 19. до 29. марта. Док је Србија оплакивала Ђинђића ви сте се отимали о привилегије, и постухмно радили оно што нисте смели док је он био жив – величали себе и лагали ко му је од вас био већи пријатељ.
Мутави је, дакле, родоначелник европске Србије. Он је тужиоцима потврдио политичке визије Бебе Поповића да је премијера убио Звездан Јовановић. И не само то, он је открио где је сакривена пушка из које су испаљени смртоносни хици. Ђура Мутави је био геније. Памтио је све станове где су се чланови клана сакривали, све регистарске таблице, боју кола, место где је закопан Иван Стамболић.
Ако све ово није необично, зашто онда 12 година касније не објасните Србији зашто су сва сведочења Ђуре Мутавог пред судом били затворени за јанвост? Шта то Србија није смела да сазна? Шта сте то сакривали? Чега сте се бојали?
Плашили сте се истине да сте потпуно бесправно, из чисте освете ухапсили више од 10.000 људи, које сте незаконито држали по затворима и малтретирали. Ко је имао користи од хапшења певачица, политичара, новинара, музичара, интелектулаца? Србија сигурно није.
Ућуткани Сувајџић представљао је савршени алиби за све што се десило у том поражавајућем силовању Србије. У том инцесту без трунке кајања.
Пошто сте исту тему на властити захтев поново поставили на дневни ред спрске јавности, време је да објсаснити јесте ли због заташкавања улоге појединих функционера ваше странке у баханалијама у дворцу земунског нарко-картела у Шилеровој, направили самит војвођанског кадра у правосуђу.
Или можда желите да и даље верујемо у кривотворене податке да су се Соња Бркић, Ђорђе Остојић и Јован Пријић на најважнијим функцијама у држави нашли спонтано, које подмећете преко некадашњих чланова ДОС-а.
Или је можда нетачно да је један тужилац, који је у марту 2012. године нагло повукао кандидатуру за Државно веће тужилаца и потом постао војвођански апелациони тужилац, имао везе с планираним хапшењем Војислава Коштунице. Је ли истинита тајна коју препричавају најближи Коштуничини сарадници да је Остојић у Сабљи послао Коштуници поруку да га неће ухапсити, ако му врати услугу, ако се власт промени.
Ако то није тачно, зашто је након што је Зоран Живковић срозао рејтинг Демократске странке, Коштуница поменутом тужиоцу дозволио да се повуче достојанствено и задржи место заменика тужиоца.
Кад су хапшени Урош Шуваковић, универзитетски професор, политичари Горан Матић, Иван Марковић, генерал Небојша Павковић, Милорад Вучелић, на десетине новинара, кафеџија, адвоката, тужилаца, судија – тада сте тврдили да су хапшења саставни део демократског процеса и пут ка оздрављењу Србије.
Шта се у међувремену променило? Је ли Србија постала боља земља? Сигурнија за инвеститоре? Безбеднија за грађане. Без дилера дроге. Какве доказе нудите да и 12 година након ваше незапамћене торутре над политичким неистомишљеницима Србија нема своју мафију, и да мафија није имала своју државу? Како су онда Мишковић, Беко, Богићевић, Жунић, Родић, Цане Суботић, и даље господарили судбином обичних, поштених Срба. Честитих домаћина које су хапсили јер нису платили струју, или рачун за комуналије. Носили су им ствари из кућа. Ви сте ћутали. Богатили се. И сад дижете галаму због хапшења сумњивих особа, које су се богатиле на рачун гладних фамилија из чијих су кућа приватни извршитељи које сте измислили, носили полураспаднуте кревете на којим им деца спавају и столице с којих једу.
Тако се не брани демократија. Напротив. Ствари у демократском друштву, какво Србија очајнички жели да постане, функционишу другачије. Полиција је задужена за откривање криминала, хапшење особа с мањком личне етике и друштвено-прихватљивог морала, које онда предају тужилаштву и судовима да их у законском поступку ослободе или осуде. Не бива другачије. Осим у деспотским системима, где се све решава на основу личних хирова. Бојим се да бирачи ваше залагање за обустављање хапшења, као јединог начина борбе против криминала могу протумачити другачије. Могу схватити да сте у Војводини створили нека правила, која се подударају са уставним и законским оквиром европске Србије. Или се сећате Србије из времена кад судска власт није била независна, него сте судије смењивали чим постану некомуникативни, чим се прихвате закона уместо страначких директива.
Често сте се извињавали Србији. Увек уочи избора, али увек неискрено и из погрешних побуда, и из погрешних разлога. Сад је време да јој се извините због покушаја да укинете све институције власти, и намере да мишљење властите политичке партије, и њеног чланства издигнете на светачки ниво. Не побеђују се СНС и Вучић пропагирањем погрешних вредности.

Извор nsreporter, 31. децембар 2015.