Број избеглица и економских миграната који су пристигли у "обећану земљу" је достигао готово 1.2 милиона. Немачка је након новогодишње ноћи у Келну огорчена политиком Ангеле Меркел. Важан савезник немачке канцеларке је запретио да ће суду тужити владу због политике "отворених врата" према мигрантима, преноси Ројтерс и подсећа да све више расте политички притисак да канцеларка смањи број новопридошлих имиграната. Баварски премијер Хорст Зехофер је казао да ће савезној влади упутити писани захтев да у року од две недеље поново успостави ред на државним границама кроз које је прошле године у земљу ушло милион миграната.
"Ако то не уследи, савезна влада неће имати другог избора него да подигне тужбу на савезном уставном суду", казао је Зехофер за Дер Спиегел.
Премијер Баварске је у последњих неколико месеци упутио уреду канцеларке Меркел низ ултиматума како би је присилио на хитну акцију ограничавања прилива избеглица, но увек би се напослетку повукао. Његове изјаве су одраз све веће сумње јавности према мантри канцеларке: "Ми то можемо", посебно након сексуалних напада на жене у Келну који се приписују имигрантима.
"Расположење у Немачкој се мења, и то врло брзо", признаје Волкер Вагенер, уредник редакције Дојче велеа, подсећајући на изјаву министра развоја, Герда Милера, који говори о доласку укупно 8-10.000.000 избеглица у Европу.
Чињеница је да још од првих жица на мађарским границама Европска унија нема јединствену политику о том питању и да је ово највећи тест за опстанак Европске уније као целине. Шенгенски простор готово да не постоји, а Европску унију више не веже готово ништа, осим заједничке валуте у еврозони.
Је ли избегличка криза означила почетак краја Европске уније, посебно ако се остваре црне прогнозе немачког министра развоја, Герда Милера, који говори о доласку до десет милијуна имиграната у Европу.
Шенгенски простор - почетак краја?
Све више је гласова који предвиђају да ће подручје без граница унутар Европске уније, такозвани Шенгенски простор, нестати, а самим тиме и темељ ЕУ. Зашто се прети укидањем слободе кретања на том подручју?
Шенгенски споразум је међувладин споразум између 26 земаља, не само чланица Европске уније. Најпре је 1985. пет држава потписало споразум о суспензији унутрашње контроле, тако да су држављани тих земаља могли слободно путовати, без показивања пасоша или царинске контроле.
Када би странац раније улазио у Шенгенски простор и прошао прву контролу, даље је путовао без проблема. Но, сада је Шенгенски простор упао у најдубљу кризу. Увођење контроле на унутрашњим границама би могло довести до пропасти Шенгена, иако сви тврде "како у ванредним околностима споразум може бити суспендован".
Чињеница је да сада слобода кретања постоји још само на папиру.
У суботу је и Аустрија најавила да ће почети пратити и контролисати своје границе, те протјеривати имигранте који не испуњавају услове за азил. Аустријски канцелар Вернер Фајман је такође рекао да његова земља "само привремено суспендује" Шенгенски споразум. Како би се ограничио прилив избеглица, Норвешка, Шведска и Данска су такође увеле "привремене" контроле на својим границама.
Виктор Сергејев, професор политичких наука на Универзитету спољних послова Русије, изјавио је за РИА Новости да граничне контроле у Шенгенском простору могу изазвати "пукотине у структури Европске уније је, што је врло знаковито".
Је ли ово почетак краја Шенгенског простора? Превирања у европској привреди и поплава имиграната и избеглица су два фактора која највише угрожавају Шенгенски споразум.
Криза еврозоне
Пре три године се због незапамћене кризе у еврозони појавили први страхови од могућег распада ЕУ. Неки европски политичари и политиколози су тада говорили о могућем изласку Грчке из еврозоне, што би аутоматски довело и до суспензије Шенгенског споразума.
У априлу 2012. године је председник Европског парламента, Мартин Сцхулз, изјавио да је "ситуација у многим земљама чланицама Европске уније лоша и да је ксенофобија у порасту, опстанак евра је доведен у питање, а прети се и отворености унутрашњих граница". Чињеница је да је евро и даље нестабилан, што само додаје уље на ватру.
Непрестани проток избеглица
Међутим, фактор који изазива највећу забринутост у Европској унији је имигрантска криза, које је почела у лето прошле године. Тренутни број избеглица и имиграната на европском тлу је преко милион, а још неколико милиона не само да би додатно запалило улице европских градова, него би озбиљно дестабилизовало све владе и институције националних држава.
Масовни талас избеглица и имиграната је у Европу довео више од 1,2 милиона људи који су побегли од сукоба, преноси Фронтек, али је међу њима и приличан број економских миграната. Европска комисија је признала да је ово највећа миграција криза од Другог светског рата.
Садашња миграциона политика Европске уније више није делотворна, што ће Брисел вероватно присилити да створи нови систем граничне контроле.
Шта ће се догодити ако Шенгенска зона пропадне?
Финаншел Тајмс нуди цетири основна сценарије која би се могла догодити Европи у случају пропасти Шенгенског споразума:
1. Излазак Грчке
Неконтролисани проток избеглица почиње тамо, што другим европским земљама само ствара "главобољу".
2. Обнова граница
Подручје Шенгенског простора је пуно зидова и бодљикаве жице - између Мађарске и Србије, Словеније и Хрватске, Аустрије и Словеније, а неке размишљају о потпуном затварању граница са другим државама.
3. Избеглички логори
Због великог броја избеглица расте потреба за изградњом све више прихватних центара, што значи да ће бити све више избегличких логора у граничним земљама Европске уније.
4. "Минизоне безграничне контроле"
Неки аналитичари предвиђају да ће повећати број затворених граница и вратиће се "минизоне безграничне контроле", као што су Бенелук или Скандинавска зона. Овај раскол би могао означити "опасан и колективни губитак поверења".
Због свих ових проблема је ових дана земљама чланицама Европске уније упућен апел Европског вијећа за избјеглице и азиланте (ЕЦРЕ), међу којима и хрватског Центра за мировне студије, којим се од ЕУ и земаља на избјегличкој рути тражи "да превазиђу разлике у приступима политици азила , осигурају безбедност пресељења у треће земље, олакшају спајање породице, либерализацију визног режима, те прекину праксу враћања група избеглица под различитим изговорима, чиме ових дана све гласније прете Словенци и Аустријанци ".
Дакле, у једном случају имамо претњу урушавања темеља Европске уније, док у другом Европски савет за избеглице и азиланте и невладине удруге у земљама чланицама траже у овој ситуацији готово немогуће.
Међутим, овај апел никога не треба да чуди, јер је још у октобру 2014. године, дакле, када су избеглице још увек биле смештене у камповима у Турској, Либану и Јордану, барем оне сиријске, Европе 'с Ворлд објавио чланак у којем стоји "како је дошло време за хигх-роад сценарио којим ће се олакшати миграције, а не их ограничавати ".
"То је сценарио који мора бити подстакнут визијом миграције као процесом којим се управља, а не проблемом којег треба решити. У глобализованом свету ћемо, ако наставимо градити препреке уместо веза између народа и појединаца, само назадовати", за Еуропе 'с Ворлд пишу ништа мање него Вилиам Лаци Свинг, генерални директор Међународне организације за миграције (ИОМ), те Михаел Диедринг, главни секретар Европског вијећа за избјеглице и азиланте (ЕЦРЕ).
Дакле, годину дана, можда нешто мање, пре него ће кренути масовни талас избеглица и имиграната је припремљен хигх-роад сценарио за чију су спровођење пут отворили медији и невладине организације. Тек потом је кренуо први талас изблеглица и имиграната у ЕУ и сви се сећамо њиховог дочека по станицама у Немачкој и другим богатијим европских земљама.
Готово ниједна европска влада није хтела да говори о сржи проблема, односно ратовима које је Запад покренуо о Авганистану, Ираку, Либији и Сирији, због којих су ти људи и побегли из својих домова, него се цијели игроказ свео на политичку коректност и незапамћену хуманост, пре свега Нијемацка, а потом и неких других земаља које су се понудиле за прихват имигранта.
Док су западне силе декларативно "улагале напоре" за решење сиријске кризе, успостављање функционалне владе у Либији и уништење терориста "Исламске државе" у Ираку, с друге стране су чиниле све да те земље не изађу из хаоса и секташког насиља.
Стратфор: "ЕУ је музеј којем САД не могу веровати"
Сада, с накнадном памећу, оснивач и директор Стратфора или, како је зову, "ЦИА-е у сјени", објашњава зашто Европска унија постаје "све бескориснији" и да Вашингтон види ситуацију.
Наиме, амерички политиколог, оснивач и извршни директор агенције за стратешка предвиђања Стратфор, Георге Фриедман, верује да Европска унија не успева да донесе потребне одлуке и да се те грешке манифестују у "неуспелим покушајима" европских политичара да реше имигрантску кризу, преноси портал ЕурАктив.
Занимљиво, Георге Фриедман је итекако упућен, можда је и стратег интервенција НАТО савеза од Авганистана, преко Ирака и Либије до Сирије, а једнако му је познат документ из 2014. године којим Виллиам Лаци Свинг, генерални директор Међународне организације за миграције (ИОМ), те Мицхаел Диедринг, главни секретар Европског вијећа за избјеглице и азиланте (ЕЦРЕ), припремају имигрантски талас, а сада се одједном "чуди" над неспособним европским лидерима и Европском унијом у целини.
Међутим, Фриедман верује да ће, упркос растућој "немоћи" да се супротстави изазовима модерног света, ЕУ и даље постојати као један ентитет, али ће се постати "музеј".
"Иако Брисел и даље доноси законе, земље чланице се све више држе својих унутрашњих закона", тврди Георге Фриедман.
Оснивач и извршни директор Стратфора сматра да су европски политичари способни донети одређене одлуке за решавање проблема, али онда њихови напори буду игнорисани.
На основу ове процене, Георге Фриедман предвиђа да ЕУ неће пропасти, али ће њена "бескорисност" постајати све очигледнија.
Амерички стратег и аналитичар мисли да се Европљани неће усудити мењати или службено гласати за распад ЕУ, "него ће је напросто и даље игнорисати".
Штавише, директор "ЦИА-е у сјенци" подсећа да се напетости и разлике између земаља ЕУ такође преносе и на НАТО савез, те у том смислу у Сједињеним Државама не могу видети Сјеверноатлантски савез као "механизам којем ће сврха бити повезати Европу".
Коначно, Фриедман тврди да Сједињене Државе своје европске партнере сваки пут "сматрају све мање поуздани и предвидљивима", те да, иако то није "катастрофа", ипак ствара проблеме Вашингтону, како на Блиском истоку, тако и у односима са Русијом.
За крај, како његов осврт не би изгледао као шамар Европи, Георге Фриедман верује да ће се током 2016. ипак смањити напетости.
Америчка елита је с имигрантима успела да уништи ЕУ!
Овакве изјаве су у почетку приписиване теоретичарима завере, али како се мозаик полако слаже, изгледа да је ову тврдњу све лакше доказати. У почетку имамо хигх-роад сценарио којим ће се олакшати миграције, потом припрема за долазак коју су одрадили медији и невладине организације. Након тога изјаву канцеларке Ангеле Меркел: "Ми то можемо и сви су добродошли!", Потом долазак преко милион имиграната и на крају организовани напад избеглица на жене у Келну и многим другим немачким градовима, али и Швајцарској и Аустрији. Рећи да је све ово случајно може само неко наиван.
Аналитичар Роберт Бридге тврди да поплава избеглица и имиграната у Европи, посебно у Немачкој, није нуспојава америчке неоконзервативне стратегије на Блиском истоку, него је све учињено свесно и намерно.
Он чак тврди да су и Меркел и Обама обичне марионете неоконзервативаца, лидери који у пропаст воде своје земље, а да је Русија једна од ретких земаља чије вођство разуме што се догађа и бори се да очува интегритет.
"Пре неколико година би се ставови попут ових сматрали маргиналнима, а данас су широко распрострањени у америчком друштву, чему сведочи и популарност једног Доналда Трампа", тврди Роберт Бридге.
Од Сједињених Држава до Европе, западна елита допушта масовни прилив странаца за улазак своје земље, чиме се радикално трансформишу западна друштва, а све у покушају поделе и освајања с коначним циљем јачања своје војне и финансијске хегемоније широм планете.
Ангелу Меркел је часопис Тиме чак назвао "особом године", иако је сад сасвим јасно да је управо она предводница политике прилива избеглица који сада прети да уништи европске институције, а Европску унију, како цинично предвиђа Георге Фриедман, у "музеј".
Упркос медијској кампањи која намеће визију Европе која је спремна да прихвати милионе имиграната и избеглица у своја конзервативна друштва, недавна историја нам пружа сасвим другачију слику.
Већ 2010. године је немачка канцеларка Ангела Меркел, као одговор на растући анти-имигрантски сентимент, шокирала свет када је признала да су напори у стварању мултикултуралног друштва у Немачкој "потпуно пропали".
Данас Ангела Меркел пева сасвим другу песму и као да зазива талас избеглица у Европу из свих делова света. Верујући да је јавност кратког памћења, немачка лидерка је најавила добродошлицу и рекла да је Немачка спремна да прихвати више од 1 милион нових имиграната, на готово исти дан када је у Паризу 130 људи убијено од стране наводних исламских фундаменталиста.
Део јавности је омекшао свој став и због страдања избеглица, посебно након трагичне приче Аилана Курдиа, сиријског детета чије је мртво тело након превртања бродице пронађено на обалама Турске. Наравно, корпоративни, супер-надзирани медији су искористили тај трагични тренутак и прича и фотографије о малом сиријском дечаку су објављени на свим новинским насловима широм Европе.
Но, исте западне новине су игнорисале трагедије деце широм Блиског истока која су страдавала у нападима НАТО савеза на суверене земље попут Ирака, Авганистана, Либије и сада Сирије. Довољно је прочитати наслов којег је у време погибије Аилана Курдиа објавио Тхе Сун: "Бомбардирајмо Сирију због Аилана!" Дакле, искористимо трагедију како би успели продати најодвратнију могућу агенду у историји човечанства, а то је рат.
У међувремену су европски народи у сврху прихватања сиријских избеглица од стране медија проглашавани или за "неофашисте", иако је реч о неколико Немаца које се толерише упркос њиховом позивању на тековине нацистичке Немачке, или за прогресивне народе који разумеју патњу, али и да ће сиријске избјеглице у Европи лако доћи до новца и радних места.
Међутим, заборавља се и да већина избеглица уопште није из Сирије, него је доказано да већина имиграната у Европи у овом таласу потиче из других ратом разорених земаља, попут Авганистана, Ирака и Либије.
Избеглице у Немачкој добијају до 345 евра месечно од државе, док у Шведској њихов месечни приход износи до 224 евра. У односу на места и ситуације одакле избеглице беже, ову напаст слободног новца је практично немогуће игнорисати.
Је ли тај хаос планиран?
Иако се може чинити да су се са избегличком кризом западни лидери суочили изненада, то је, у ствари, само део њиховог плана за глобалну доминацију, којег је описала до сада већ угашена група америчких конзервативаца позната као "Пројекат за ново америчко век"
Давно пре 2014. и планираног имигрантског вала који је, наводно, требао ојачати европско тржиште рада и спречити старење и изумирање европских народа, као што су то осмислили Виллиам Лаци Свинг, генерални директор Међународне организације за миграције (ИОМ), те Мицхаел Диедринг, главни секретар Европског вијећа за избјеглице и азиланте (ЕЦРЕ), у септембру 2000. године је ПНАЦ издао документ назива: "Јачање америчке одбране - Стратегија, војне снаге и ресурси за нови век".
У том је документу група моћника признала да им је циљ потврђивање америчке војне силе широм света, како би Сједињене Државе остале једина и врховна светска суперсила.
ПНАЦ идентификује петак нација за које сматра да су "дубоко непријатељски настројене према Америци". То су биле Северна Кореја, Ирак, Иран, Либија и Сирија, а бивши амерички генерал Веслеи Цларк је касније додао још три земље на тај списак: Либан, Сомалију и Судан. Треба ли се чудити да су две од наведених земаља већ претрпеле америчку окупацију, Судан је подељен на двије суверене државе, док Сирија још увек преживљава, али само због руске војне интервенције.
Чини се да је Москва дошла до исправног закључка да је "Исламска држава" на крају војска створена од стране Сједињених Држава којој је циљ да разоре низ суверених држава.
Судећи по обиму тих грозних планова, сасвим је могуће да Сједињене Државе нису могле предвидети и унапред знати да ће доћи до навале очајних избеглица који хрле ка Европској унији у потрази за безбедност.
Но опет, то је део целокупног плана којег је хтела америчка елита, у супротном не би било тако агресивне борбе за права илегалних имиграната, која у име лажне "политичке коректности" морају бити иста као и права домицилног становништва.
То има смисла ако узмемо у обзир апсолутну олупину у коју су западне елите претвориле нека европска привреде, пре свега економије народа Грчке, Италије, Португала и осталих који су на ивици неликвидности, а преживљавају једино захваљујући кредитима Међународног монетарног фонда и Светске банке које никада неће моћи вратити.
Овде треба поменути и прилично "занимљиву" животну причу Барака Хусеина Обаме, првог афроамеричког председника кенијског порекла који је познат по чврстом ставу о начину третирања мањина, како пре, тако и данас. Његова је политика увек била снажно докидање националних граница у целом свету, што је шокирало многе у Сједињеним Државама и Европској унији.
Сада изгледа сведочимо чињеници да је амерички мултимилијардер Трумп запечатио своју председничку кандидатуру међу републиканцима, а обећао је ништа мање него да ће изградити "џиновски зид" који ће раздвојити Америку и Мексико.
Добро, зашто Обама или неко други не да слично обећање и једном и заувек уклоне Трампа с политичке позорнице? Будући да је Обама Афроамериканац, а његова колегиница Хилари Клинтон се такође бори за права мањина, за овакав испад их нико не би оптужио да су расисти или ксенофоби. Једноставно из разлога што не читају скрипте написане пре много година. Вашингтон је уверен у своју надмоћ, иако је познато да се у америчкој политици ништа не догађа без зеленог светла стварних господара Беле куће и Конгреса који иза кулиса вуку конце својих марионета.
Према немачком социологу Гунар Хеинсохну, до средине 21. века ће милиони имиграната из Африке и Азије доћи у Европу. 950 милиона несретника је већ спремно преселити у ЕУ, што ће Европу вратити у средњи век. Дакле, да ли је то оно што је Барак Обама, човек са афричким коренима, требао остварити својом спољном политиком?
Било би неправедно кривити само Обаму за уништавање некад поносне европске цивилизације, која сада, хтели ми то признати или не, зависи од неколико тврдоглавих земаља попут Русије, Мађарске и Белорусије. Кривци су сви амерички лидери који су били присиљени спроводити исту политику оног тренутка када су крочили у Овални кабинет. Постоје и изузетка, али је Јохн Ф. Кеннеди можда најбољи пример што ће се догодити било којем америчком лидеру, који буде покушао доносити самосталне одлуке и покренути стварне промене у америчком друштву, пише Роберт Бридге.
Свет си више не може приуштити луксуз да буде заведен и да не разуме шта се стварно догађа. Сједињене Државе активно и намерно уништавају национално ткиво земаља у свету, без обзира биле оне Вашингтону пријатељске или непријатељске, хришћанске или муслиманске, богате или сиромашне.
Крајњи план је да разбити било какву хомогеност међу становништвом, те је заменити америчким империјалистичким системом који се у одржавању "реда и мира" ослања на само и искључиво силу.
Можда је сада јаснија порука искусног стратега Георга Фридмана, који Европску унију види као слабог америчког партнера, без икаквог ауторитета у којем свака национална држава води своју политику.
Фриедман тврди и како су у Америци прилично љути због чињенице да у Бриселу на НАТО савез гледају као на алат који ће очувати јединство Европске уније.
Само мало, ако је чињеница да се Европска унија урушава, а ранија криза еврозоне и сада Шенгенског простора потврђују да тако јест, онда "страхови" Вашингтона о којима говори оснивач и извршни директор Стратфора изгледају као најава следећег корака, а то значи да ће слабе европске институције заменити НАТО, јер је једино Сјеверноатлантски савез, наравно, на челу са Сједињеним Државама, у стању поспремити овај неред у европској кући.
Но, европске нације, или барем неке од њих, још увек држе до свог суверенитета, стога ће успостављање америчке хегемоније и над Европском унијом, ма како то некоме немогуће звучало, бити много лакше постићи ако људи више немају ништа заједничко са својим суседима.
Неконтролисани прилив имиграната је Европу већ коштао трагедија попут хладнокрвних убистава усред бела дана, а Европа се понаша једнако као и Америка након терористичких напада 11. септембра 2001. године. Уместо да се проблем реши у корену, односно да НАТО обустави помоћ екстремистима који у његово име воде ратове на Блиском истоку и Северној Африци, креће у нове узалудне битке, без обзира на негодовање јавности због илегалних ратова који су погодили Ирак, Авганистан Либију и Сирију . Све ове авантуре су резултирале пропалим државама, које сада дају стотине хиљада и милионе избеглица.
Но, како се чини, права пропала држава ће на крају бити стара колонијална сила Европа, која се сада бори са цунамијем избеглица изазваним од стране Вашингтона и који сада заиста прети урушавањем система у целој унији.
Овај развој догађаја је само део игре Вашингтона на штету европских народа, који су престрављени од могућег рата, тероризма и финансијског колапса, те као да чекају спаситеља да им обезбеди сигурну будућност и мир. Када се достигне потребан ниво страха, тада ћемо у Европи бити срећни што су нас савезници "спасили" и бићемо срећни све до тренутка нашег коначног уништења.
Другим речима, право лице глобалне тираније ћемо открити у оном тренутку када буде прекасно да на било који начин утичемо на нашу будућност.
| "ЕУ је пред колапсом" и Стратфор је види као "музеј", али план америчких неоконзервативаца говори да је све давно испланирано |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар