ЗОРАН АВРАМОВИЋ: У КАКВОМ СУ ОДНОСУ "БОЉИ ЖИВОТ" И ПОЛИТИКА?

ЗОРАН АВРАМОВИЋ: У КАКВОМ СУ ОДНОСУ "БОЉИ ЖИВОТ" И ПОЛИТИКА?
Каква је улога политичара и политичке власти у унапређивању живота појединаца и друштва Републике Србије?

Људи теже бољем животу. У томе им неко помаже, неко одмаже при чему удео политичке власти не може да се заобиђе. Али прво питање је шта уопште значи појам бољи живот? У најопштијем смислу бољи живот је део напретка. Међутим, присталице релативизма полазе од претпоставке субјективних људских вредности, из чега произлази немогућност заснивања општеважећих мерила за процену индивидуалних и групних остварења бољег живота. Оно што је за појединца или једну друштвену групу бољи живот, за друге није, и тако ad infinitum. Разни мислиоци су ове разлике објашњавали особинама личности. Не гледају на идеју и праксу бољег живота људи са алтруистичким и толерантним особинама као они са егоистичким, мрзилачким, нетолерантним.
Каква је улога политичара и политичке власти у унапређивању живота појединаца и друштва Републике Србије? Каква су значења појма бољег живота у актуелној влади а каква у данашњој опозицији?
Политичка делатност је незамислива без укључивања бољег живота у свој програм и своје одлуке. Ако политички актери не би пројектовали, обећавали виши квалитет живота друштва и грађана, шта би им преостало? Стагнација или повратак у прошлост? Поверење грађана се добија на уверавању политичких људи да ће унапредити њихов стандард живота. Али, будимо опрезни. Да ли је реч о унапређивању услова за бољи живот или се обећање тиче самог стандарда живота?
У Србији имамо добар пример за ову разлику. Влада Мирка Цветковића узела је међународни зајам да би подигла висину пензија готово за 30 одсто. То је био класичан случај унапређивања бољег живота, а не услова за његово остваривање. А какве су последице? Новац из зајма мора да се враћа, а да није обновљен кроз инвестиције и добит.
Из овакве катастрофалне одлуке јасно следи поука о томе шта је дужност Владе. Највише што може Влада да учини јесте стварање и унапређивање економских, друштвених и правних услова за бољи живот грађана. То се односи на стабилан курс, одговорну фискалну политику, стварање јефтине државе. У социјалном пољу, њена је обавеза да помаже угроженим слојевима друштва и да брине о стопи незапослености. Правна држава је посао сваке одговорне владе, чиме се постиже поверење у институције. Примера ради, Влада гради путеве, а да ли ће и којим колима путовати по тим путевима грађани, њихова је ствар. Другим речима, није дужност Владе да субјективизује бољи живот, јер ако се држимо опомене релативиста, увек ће бити оних којима ни најбољи живот није одговарајући и који ће желети још и још, а ако нема тога још онда ће оптужити Владу. Сваки појединац је дужан да учини понешто и сам за свој бољи живот. О томе понајвише говоре присталице грађанистичког друштва.
У данашњој Србији опозициони и независни критичари оваквог политичког концепта напретка друштвеног и појединачног живота, скрећу пажњу на: 1) неостваривање обећања Владе, 2) поружњивање стварности тако што узму мали део за већину, 3) другачији тип унапређивања стандарда.
Нема политичког деловања без обећања о бољем. "Сав људски живот ограничен је хоризонтом очекивања" (Манхајм). За неостваривање обећања о бољем животу, користе се неке изјаве политичких актера из прошлости које показују да пројектовано није остварено као бољи живот. Није реално да се свако обећање оствари, а више је разлога. Право питање је да ли је то реално обећање или у функцији освајања гласова и одржања на власти. Друго, жмури се на неке објективне (и иностране) околности које се спречавале остваривање неких планова Владе.
Критичари рада данашње Владе одбацују све што је она урадила, тако да би неко помислио да Србија иде уназад. У њихово схватање бољег живота спада све и свашта. Обрачун са тајкунима је изостао а за то је одоговорна Влада, а не независно судство. У Србији нема бољег живота и због неких страних краткотрајних саветника Владе, нема и због двојице бивших министара, ни због изостанка једне инвестиције, нема и због скупштинских посланика, нема и због неколико партијских кадрова на функцијама, нема ни због Железаре Смедерево, нема ни због Прокопа јер прокишњава. Када се све сабере, у Србији нема ни трага о бољем животу. Саветују критичари да Срби иду тамо где је боље.
Страст негације је на делу. Било који добар корак да направи Влада они неће прихватити. Нема те силе чињеница и аргумента који би их убедио у објективно вредновање унапређивања укупног живота. Са њима нема дискусије. То је борнирана мисао и преостаје вам само да је анализирате.
Коначно, трећа брига за бољи живот може да се оствари на већ показан начин. Искористи све могуће ресурсе да подигнеш материјални стандард грађана данас, а о сутрашњем дану нека неко други брине. Бољи живот није везан само за данашњи дан. Одговорна политика мора да мисли и о будућности друштва и државе. Тај филм о дај нам данас гледали смо и осетили. Као да нас неко позива да га поново гледамо и доживимо. Нисмо наивни.

Извор Вечерње новости, 24. фебруар 2016.