Може ли се обуздати изборна најезда функционера

Може ли се обуздати изборна најезда функционера
Београд – O томе шта мисли о полемици напредњака и социјалиста око Прокопа, премијер Александар Вучић у петак није хтео да говори, наводећи да ће о политичким партијама говорити онда када буду расписани избори. Каже да неће да злоупотребљава своју функцију и место председника владе на тај начин.
Ово је огледни пример како би требало да се понашају политичари који обављају јавне функције, а који су углавном склони да „спајају” своју државну и партијску функцију – нарочито у изборној кампањи.
Зато је Транспарентност Србија (ТС), посматрајући активности јавних функционера, пронашла да је у току кампање за изборе 2012. њихова активност била повећана од два до 17 пута у односу на исти период годину дана раније, а у шест недеља пред изборе 2014. били су 65 одсто активнији него у истом периоду 2013.
Транспарентност Србија је, пратећи ове активности, закључила да су функционери у значајној мери користили функције за потребе промоције у кампањи, како би обезбедили додатно појављивање у информативним емисијама, ван сегмената посвећених промоцији учесника на изборима. То, наравно, фаворизује странке на власти.
Реч је, иначе, о потписивању споразума са инвеститорима, посетама фабрикама, градилиштима, спортским догађајима, обновљеним или изграђеним саобраћајницама, подели социјалне помоћи и слично. Углавном у радно време, службеним колима, о државном трошку. У кампањи 2014. посматране су и посете иностранству и састанци у кабинетима, који нису били обухваћени мониторингом 2012. године.
Промоција јавних функционера током кампање кроз обављање наводно редовних послова највећи је проблем у вези са финансирањем странака, рекао је пре неколико дана програмски директор ТС Немања Ненадић.
Он то у име ТС говори годинама, истичући да присуство политичара није неопходно у поменутим ситуацијама, чак и кад је нужно да се такве ствари раде у доба кампање.
Транспарентност Србија заступа став да то могу учинити јавни службеници који не учествују у кампањи и предлаже да се законом јасно пропише шта јавни функционери смеју, а шта не смеју да раде у току изборне кампање.
„Не значи да држава треба да стане, али нема никакве реалне потребе, а ни законске обавезе да се људи који учествују у изборној кампањи практично дупло појављују у медијским промоцијама”, истакао је Ненадић недавно на скупу „Финансирање политичких странака у Србији – ефекти контроле”, а пренела Бета.
Председник Одбора Агенције за борбу против корупције Зоран Стојиљковић истом приликом је истакао да је ће ова институција и даље контролисати „тај државни маркетинг – то силно отварање истих објеката по други и трећи пут у време изборне кампање”.
Опет, функционер Вучићеве Српске напредне странке Верољуб Арсић, који је потпредседник Скупштине Србије, сматра да је у кампањи тешко одвојити државну од партијске функције
„Мислим да је то практично немогуће. Једноставно, да ли смо у изборној кампањи или не, у држави не сме све да стане због тога. Сасвим је природно да, ако постоји неки догађај, на њему учествују чланови владе, посланици и други функционери”, казао је Арсић пре неколико дана у паузи поменутог скупа. Он је истакао, како преноси Бета, да се и у свету то дешава.
Транспарентност Србија утврдила је да је у кампањи 2012. рекордер била тадашња председница парламента Славица Ђукић Дејановић, која се од 13. марта до 25. априла у јавности појавила 11 пута више него у истом периоду 2011. године. Тада је била на свега два јавна скупа, а у посматраном периоду 2012 – на 22.
Иза ње су били Душан Бајатовић, као директор „Србијагаса”, кога је било седам пута више, па министар Милутин Мркоњић – појављивао се шест пута више, онда председник Србије Борис Тадић, који се појављивао пет пута више него у поменутом периоду 2011. године.
Уочи избора 2014, ако се посматрају збирно све активности (не само промотивне), „прославили” су се покрајинска секретарка за здравство Весна Копитовић, код које је забележен раст броја свих активности од 400 процената, затим Зорана Михајловић (174 процента), Велимир Илић (129 процената), Александар Вучић (113 процената).
Али, највише промотивних активности током изборне кампање имали су Зорана Михајловић са 36 појављивања, Горан Весић са 32, па Вања Удовичић (25), Синиша Мали (21), Александар Вучић (17)…
Имајући у виду да се овакве ствари редовно дешавају и да не јењавају, ТС одавно предлаже измену прописа и указује на примере у другим земљама.
У Македонији, рецимо, изборним законом је забрањено да током кампање државне институције организују церемоније отварања реализованих пројеката и церемоније постављања камена темељца на пројектима које финансира држава.
Забрањене су и било какве ванредне исплате плата, пензија, социјалних давања, исплате годишњих или једнократних трансфера. Транспарентност Србија наводи да слична решења постоје и у Црној Гори.
Шта прописује закон
Члан 29. Закона о Агенцији за борбу против корупције каже, између осталог, да функционер „не може да користи јавне ресурсе и скупове на којима учествује и сусрете које има у својству функционера, за промоцију политичких странака”, али, изузетно, може да користи јавне ресурсе ради заштите личне безбедности.
Поред тога, „функционер је дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке” (ово се не односи на функционере које грађани непосредно бирају).
Биљана Баковић / Политика