Пише Биљана Живанчевић
Иако је Влада Србије задужила грађане са 105 милиона евра кредита за изградњу станова за младе научнике, њено предузеће Јединица за управљање пројектима (ЈУП) за седам година сазидало је само четири зграде, од којих је до данас усељена једна и то кандидатима са конкурса из 2003. године од којих неки имају и унуке, сазнаје Пиштаљка.
Пројектом ЈУП-а којим је 2010. године аплицирано за кредите код међународних банака предвиђена је изградња станова за младе научнике у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, а као један од циљева наведен је повратак 1.400 младих научника из иностранства. Расподела станова поверена је универзитетским фондацијама у тим градовима.
За седам година и утрошених скоро 14 милиона евра, изграђене су четири зграде – три у Крагујевцу и једна у Београду (на слици), која је једина усељена и то кандидатима који су учествовали на конкурсу 12 година пре него што је зграда направљена. Зграде у Крагујевцу и даље чекају да се разреше сувласничка питања да би примиле станаре. Зграде у Нишу, чија је изградња започета још 2008. године и за чији је завршетак требало да буде искоришћен новац из кредита, нису завршене и не зна се када ће бити. У Новом Саду није постављена ниједна цигла. Питање је да ли ће ти станови икада и бити саграђени пошто је Влада Србије средином 2016. после жалби међународних кредитора, преостала средства од ЈУП-а пренела на коришћење Канцеларији за јавна улагања.
Фондација за решавање стамбених потреба младих научних радника Универзитета у Београду је, на основу уговора са ЈУП-ом из 2011. године, добила да врши расподелу 134 стана. Зграда је зидана од 2012. до 2015. године, када је и почела расподела станова, а цена закупа одређена је на 165 динара по метру квадратном.
Конкурс за доделу станова младим научницима Фондација је последњи пут расписала 2003. године, и то за годишта млађа од 1963. С обзиром на то да су на изградњу и доделу станова чекали више од 12 година, многи од кандидата су одустали а многи изгубили право даљег учешћа. На сајту Фондације објављено је да се на тај конкурс јавило хиљаду, а услове испунило нешто више од 400 младих научника.
Од расписивања конкурса, уместо седам, Фондација је саградила само две зграде – прва је усељена 2004. а друга четири године касније и тиме је стамбено збринуто око 270 младих научника. Усељењем зграде сазидане пре две године остало је нерешено стамбено питање још пет кандидата са конкурса из 2003, објављено је на сајту.
Из те фондације за Пиштаљку је кратко одговорено да ће преостали станови бити подељени „по истом принципу као и већ додељени станови”. Дакле, по конкурсу из 2003. године, чији кандидати више не спадају у категорију младих научника.
DOCUMENT
TEXT
Search
Zoom
Београдска Фондација, чија је једина активност у последњој деценији расподела станова из ЈУП-а, има велики проблем са транспарентношћу свог рада, која је упитна већ на првом кораку. Од више од стотину одлука стамбене комисије, на њиховом сајту објављене су само две.
Такође, на сајту је немогуће пронаћи статут, правилник о начину коришћења имовине фондације, уговоре са ЈУП-ом о преносу надлежности, финансијске извештаје, а те акте било је немогуће добити регуларним путем из саме Фондације. Све до жалбе Поверенику за информације од јавног значаја.
Наиме, Фондација је скоро два месеца одбијала да Пиштаљци достави набројане документе, тврдећи да „без сагласности других уговорних страна нису овлашћени да достављају документацију”. Чак су тврдили и да, упркос томе што им је оснивач Универзитет у Београду, нису државна институција и да не морају да свој рад учине јавним, посебно не рад и примања управитеља Јелене Брајковић.
Фондација је тражена документа ипак доставила Пиштаљци по налогу Повереника.
Управитељ Фондације Јелена Брајковић (1985), која ове године зарађује месечно нето 130.000 динара, више од месец дана за новинара Пиштаљке није била на радном месту – или је ван зграде или на службеном путу. Супротно томе, у одговору прослеђеном после жалбе Поверенику, Фондација је доставила потврде да Брајковић, истраживач-приправник Архитектонског факултета у Београду, није ишла на службени пут нити користила слободне дане.
Такође, Фондација нас је обавестила да је Јелена Брајковић већ пет година на њиховом челу – прво као вршилац дужности управитеља, а онда одлуком Управног одбора 2013. и 2015. и као управитељ.
Шта раде челни људи Фондације, иако надлежни, не контролишу ни ресорно Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ни Универзитет у Београду, као њен оснивач.
Из Министарства су за Пиштаљку навели да, осим уговора са универзитетским фондацијама из Београда и Крагујевца у вези са изградњом станова за младе научне раднике из 2011. и 2012. године не поседују никакве друге информације нити документа о њиховој расподели и раду фондације.
То министарство је навело и да је, према извештајима које је им ЈУП доставио, за изградњу станова до данас утрошено 8,4 од уговорених 8,6 милиона евра. За три зграде у Крагујевцу потрошено је пет од уговорених 5,5 милиона евра. Министарство нема податке да ли се неко од 1.400 младих научника вратио у Србију, како је планирао ЈУП.
Додела станова кандидатима који су конкурисали пре више од деценије довела је до тога да у јулу 2016. године професору Технолошко-металуршког факултета у Београду Зорици Цвијовић, која сада има унуку, буде додељен десет квадрата већи стан. Она је убрзо након добијања стана отишла у пензију.
У образложењу, комисија наводи да је Зорици Цвијовић стан додељен „у закуп на одређено време од пет година” и то због тога што је „власник неодговарајућег стана” у којем живи са мужем, ћерком, зетом и унуком. Она је, како се наводи, дужна да „пренесе у својину Републике Србије свој стан од 55 квадрата”.
Одлука о додели стана професорки Цвијовић супротна је одлуци Управног одбора фондације из децембра 2012. године да, између осталог, кандидати морају да доставе оверене изјаве два сведока да они или њихови сродници немају у својини други стан, као и пореско уверење да немају непокретну имовину.
Такође, Фондација је пристала да Данијели Ранђеловић, научном саветнику Института за хемију, технологију и металургију, већ додељен стан од 66 квадрата замени за мањи од 40 квадрата јер ће живети сама. Две године раније, стамбена комисија је одбила њен захтев за решавање стамбеног питања, објављено је на сајту.
Сумњу у начин и контролу расподеле станова подигнутих у новобеоградском Блоку 32 баца то што су у тим поступцима учествовали, између осталих, исти људи – Александар Белић, бивши државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и Живан Лазовић, председник Управног одбора Фондације и проректор Универзитета у Београду, оснивача Фондације.
И Белић и Лазовић одбили су да о начину расподеле станова и контроли рада Фондације говоре за Пиштаљку.
Лазовић, који је у АПР-у уписан као председник Управног одбора Фондације, био је „више дана“ на службеном путу, рекли су за Пиштаљку у његовом кабинету у Ректорату. У штуром писаном одговору Пиштаљци неколико дана касније Лазовић је навео да се обратимо Фондацији за све што нас интересује.
За питања Пиштаљке неколико недеља није био доступан још један од учесника у расподели универзитетских станова, бивши директор Института за физику Aлександар Белић. Он је од јула 2014. до августа 2015. године истовремено вршио три функције уско везане за рад Фондације.
У том периоду био је државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, члан Скупштине ЈУП-а и члан Управног одбора београдске Фондације. Тако је Белић вршио две извршне и једну надзорну функцију приликом расподеле станова јер је Министарство надређено ЈУП-у, који је надређен Фондацији.
Као државни секретар, Белић је једно време био и члан Управног одбора Фондације, која расподељује станове, и члан Скупштине ЈУП-а, која би требало да контролише расподелу станова.
Белић, према подацима Агенције за борбу против корупције, као научни саветник Института за физику месечно зарађује нето 100.000 динара, као члан Скупштине ЈУП-а примао је месечно 40.000 динара, док је као државни секретар добијао око 85.000 динара.
Према тим подацима, од 2009. године сваког месеца као члан Комисије за припрему материјала Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта добија 27.000 динара, а од 2013. је као члан Комисије за откуп књига за јавне библиотеке Министарства културе до данас добио 450.000 динара.
Сасвим другачија ситуација по питању расподеле станова је у Крагујевцу, где три зграде, иако завршене пре две године, још нису добиле станаре због нерешених сувласничких односа.
Управитељ Фондације за решавање стамбених потреба наставног, научноистраживачког и уметничког кадра Универзитета у Крагујевцу Јерослав Живанић рекао је за Пиштаљку да је у том граду пре две године окончана изградња укупно 210 станова за младе научнике.
„Још нису завршени прикључци на спољну инфраструктуру, а чекамо и да Град Крагујевац пребаци власништво над земљиштем на Министарство које би онда требало да пребаци власништво на Фондацију и тада би могла да почне додела станова”, казао је Живанић.
За доделу станова у Крагујевцу биће расписан нови конкурс, а горња граница биће око 38 година, тврди он и додаје да би цена закупа могла да буде око евро по метру квадратном.
Иако су 2010. били део пројекта за узимање кредита код страних банака, универзитети у Новом Саду и Нишу су остали без станова за младе научнике које је требало да гради ЈУП. У ствари, послужили су само као покриће за добијање кредита јер тамо за седам година није урађено ништа.
Из новосадске Фондације за Пиштаљку тврде да деле само станове које сами изграде и да не учествују у расподели станова ЈУП-а. Од оснивања 2000. године до данас, како тврде, доделили су 114 станова младим научницима и уметницима са територије Војводине.
У изградњу четири зграде, како је навео управитељ Радован Пејановић, уложено је око 300 милиона динара.
Из фондације Универзитета у Нишу за седам година, како наводе, није расписан ниједан тендер за грађевинске радове нити је започета икаква градња. Половином 2008. ова фондација је започела изградњу објекта са 98 станова, ту су радови стали и нису настављени до данас. Објекат је и даље у сивој фази.
Владино предузеће ЈУП већ седам година послује у највећој тајности, а у једном периоду управљало је са 800 милиона евра кредита, донација и буџетских пара.
Па ипак, од 29 научних потпројеката којима је ЈУП аплицирао код банака за добијање 305 милиона евра кредита, за седам година остварено је само њих седам, а потрошено 135 милиона евра. Преосталих 170 милиона евра кредита Влада Србије пребацила је прошле године Канцеларији за јавна улагања.
Колико ћемо платити кредите и камате
Првобитни рок за повлачење 105 милиона евра кредита је истекао 2015. али је интервенцијом Владе Србије продужен до 2020. године. Камате се, како су за Пиштаљку раније рекли из Министарства финансија, обрачунавају само на повучена средства.
Пиштаљка је после више месеци ипак успела да добије одговор Министарства финансија колике камате грађани Србије плаћају на новац узет од међународних кредитора. На сајту Управе за јавни дуг Министарства финансија стоји да су од Банке за развој Савета Европе (ЦЕБ) узета два кредита за обезбеђење смештаја за младе истраживаче у Србији од 35 и 70 милиона евра, на које ће камата, како је одговорено Пиштаљци, бити урачуната по траншама. Из тог министарства су нам рекли да је из кредита Банке за развој Савета Европе (ЦЕБ) од 35 милиона евра, за шест година, повучено 33,5 милиона евра и то из три пута.
У јулу 2011. повучено је 17,5 милиона евра на које ће бити урачуната камата од 0,55 одсто и тромесечни еурибор. Друга транша од 8,5 милиона евра повучена је у августу 2013. и биће враћана по камати од 0,6 посто плус тромесечни еурибор, док је годину дана касније повучена и трећа транша од 7,5 милиона евра на које иде фиксна камата од 1,27 одсто. Из другог кредита ЦЕБ-а од 70 милиона евра, наводи Министарство финансија, у лето 2013. и 2014. повучене су по једна транша од три и од 5,7 милиона евра, са каматама од 0,6, односно 1,27 одсто фиксно.
| За 105 милиона евра изграђене само четири зграде за младе научнике Владино предузеће Јединица за управљање пројектима за седам година сазидало само четири зграде, од којих је усељена једна и то кандидатима са конкурса из 2003. године од којих неки имају и унуке |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар