Београд – Акције и акционарство у данашњој Србији нису заживели и не зна се када ће, јер банке имају више од 4,5 милијарди евра спремних за пласман, али немају коме да их пласирају. Акцијска друштва која данас егзистирају, настала су приватизацијом и постепено се гасе, а промет на Београдској берзи је скоро занемарљив, па ми у Србији не признајемо овај облик улагања новца, мада њега данас има само мали део становништва који га држи у банкама, па ни једни ни други нису вољни за улагање у акцијски капитал.
Дивљањем бруталног, антисоцијалног модела српске приватизације, убијан је и привредни потенцијал државе. Услед таквог пустошења имовине, које је трајало скоро две деценије, није остало ни предузећа ни средстава која би уз логистику здравог банкарског финансирања радила на подизању националне економије. Последице су такве да банке данас држе мртав капитал. Јер је и читав привредни систем у Србији на издисају, тврди еконосмки експерт Миодраг К. Скулић, у тексту за Магазин Таблоид.
Према званичном сајту Централног регистра хартија од вредности у Србији је регистровано 1.482 акционарска друштва, што је, рекло би се на први поглед, за ову малу земљу, сасвим задовољавајући број. Али анализе говоре супротно. Сва та акционарска друштва, углавном су настала у периоду претварања друштвене својине у приватну својину. Само пре годину дана било их је 1.863 што значи да их је у међувремено ликвидирано или трансформисано у друштва са ограниченом одговорношћу скоро четири стотине, или више од 20 одсто.
Ако се из данашњег броја акционарских друштава изузму банке, осигуравајуће куће, инвестициони фондови, лизинг организације и брокери, код којих је обавезан облик постојања акционарско друштво, остаје 1.389 акционарских друштава која обављају неку од привредних делатности. Међу њима је њих 379 у стечајном поступку и 35 у поступку ликвидације. Дакле, 30 одсто њих се налази пред гашењем. Имајући у виду да је у протеклој години нестало њих 381 са ових 414 у стечају и ликвидацији биће убрзо угашено скоро 800 акционарских друштава из области привреде, или половина њих насталих у период приватизације.
Овде одмах треба истаћи да се на прсте једне руке могу набројати новорегистрована акционарска друштва која су настала у последњих неколико година, а ниједно са суштински прикупљеним капиталом на тржишту и упису и уплати акција.
Свет је измислио овај облик прикупљања новчаног капитала да би грађани, који поседују вишак новца улагали у бизнис, а не у класичне облике штедње, који су се код нас претворили у спашавање новца од домаће валуте и бежање у долар или евро. Грађани који имају вишак новчаних средстава код нас су одбојни и према улагањима у животно осигурање и у друге инвестиционе фондове. Привредници и банке, а са њима држава и локална самоуправа, до данас, колико је нама познато, нису јавно огласили упис акција ради реализације неког инвестиционог улагања, или реализације великих инфраструктурних објеката.
Банке држе тих 4,5 милијарди евра спремних за пласман, на позицији коју по Међународним финансијским стандардима за банке, морају посебно исказивати, а не знају шта са толиким новцима да раде. И држава је научила већ десетак година да расписује јавно прикупљања недостајућих средстава у буџету, путем уписа благајничких записа у милијардама евра, на две, три, а сада и више година, уз камату која је знатно већа од оне коју грађани добијају на штедњи. Банке су ту виделе добре зараде и оне, углавном купују те државне записе.
Замислимо само да нема тих државних задужења у којој ситуацији би биле наше банке. Тада би уместо 4,5 било девет милијарди евра непласираних средстава у банкама! Треба имати у виду да је укупан сопствени капитал наше 31 банке (оне су углавном у иностраном власништву) 5,5 милијарди евра, а на бази депозита привредних субјеката и девизне штедње он се формира на нивоу од укупно 22 милијарде евра. Привреда и грађани су неспособни и посебно неспремни за задуживање.
У тих 22 милијарде евра формираног портфеља за пласмане налазе се средства и оних привредних субјеката које је чудан закон принудио да морају своја дневна новчана средства држати код неке банке, али уз тај одабир банке, иде и преузимање ризика да кад та банка оде у стечај, сва та средства пропадну, иако тај привредни субјект не користи никакве кредите те банке, нема њене акције и по логици не би требао одговарати за пословање те банке. Али присила је присила.
Познато је колико малих и средњих привредника је изгубило своја средства одласком у стечај Агробанке, Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, Привредне банке и Универзал банке.
Држава гарантује грађанима штедњу у свакој банци појединачно до 50.000 евра, ако банка оде у стечај, али малим и средњим привредницима, не само да не гарантује, већ им сва средства даном одласка банке у стечај пропадају.
У више наврата смо предлагали да је противуставно терати привредна друштва да морају да гарантују за пословање банке, ако они не користе банкарске кредите, не треба ни да буду гаранти. Али, у таквим околностима, Народна банка Србије не би могла да тим банкама укључује средства тих привредни субјеката у њихов кредити портфељ. Тада би те послове з ате комитенте банка обављала комисионо, уз наплату, што и сада чини накнада за обављени промет.
Шта значи образовање једног акционарског друштва на бази уписа, а затим и уплате, ради прибављања акција? То се најбоље може видети, рецимо на примеру улагања у инвестицију наводњавања за 10.000 ха. То узгледа овако: власник оснује ново акционарско друштво у које уноси 1.000 ха обрадивог пољопривредног земљишта, вредности три милиона евра и затим расписује јавну понуду којом емитује 3.000 акција, у којој једна акција вреди хиљаду евра.
Инвестиција се може окончати годину дана по закључењу прикупљених средстава. Познато је да Србија има водотокова за наводњавање 500 хиљада хектара обрадивог пољопривредног земљишта. Такође, је познато да се приноси са наводњавањем удвостручују и да се инвестиција враћа за две до три године. Из тога се изводи логичан закључак да се може, са сигурношћу обезбедити годишњи принос на акције од десет одсто.
Зато власник половине акција у том акционарском друштву може обезбедити и део приоритетних акција, без права управљања, али са правом на гарантовану добит. Само на овај начин би могли реализовати за пет година програм наводњавања свих пола милиона хектара, а не трагично заостајати као што је то сада случај.
А, у наводњавању заостајемо чак и за Албанијом, јер ми наводњавамо само око 2,5 одсто пољопривредног земљишта. Та инвестициона улагања на пола милиона хектара „прогутала“ би 1,5 милијарди евра инвестиција. Очекивано повећање бруто друштвеног производа по том основу било би три одсто годишње. Наравно да је у том друштву и обавезно осигурање од елементарних непогода, које смањује ризик од непредвиђених догађаја.
На сличан начин могуће је улагање у инфраструктурне објекте, рецимо у Дринске електране, или у путеве, заштиту од поплава, топлане и друго јавно-приватно партнерство.
Познато је да у Америци удовице најрадије улажу у фирме попут Гиллет-а, јер им је ту најсигурнији профит, није много велики, али је сигуран, за разлику од обећања других компанија које нуде више, алит а улагања су за математичаре и коцкаре, али не за њих које живе од мужевљеве уштеђевине. Вредносни папири су чудо капитализма. У Канади све државне пензије су уједначене од 500 до хиљаду канадских долара. Просечан грађанин са пензијом треба да преживи, а ако је за живота уплаћивао животно осигурање или куповао вредносне папире, он увек може себи обезбедити и десетак пута већу пензију.
Анализом хиљада биланса наших привредних субјеката дошао сам до закључка да скоро 90 одсто наших привредних субјеката нема сопствени капитал и да се задужују код банака, уз веома високе камате и друге пратеће накнаде, а често и уз важење девизне клаузуле, те обавезно хипотекарно обезбеђење на непокретним и покретним стварима. Ако је привредник савестан и ако послује са добрим билансима, а сви економски саветници, препоручиће га код својих клијената да слободно могу улагати у његове хартије од вредности.
У том случају нужно је да се законима појача одговорност рачуновође и ревизора.
Рачуновођа је некада полагао заклетву пред општинским органима да ће савесно вршити своју дужност. Ревизор је знатно изнад тога и по правилу је први који види могући слом фирме. Код нас органи гоњења опраштају књиговођама уочите пропусте у раду, да би им узвратили сарадњу у истрази. Ревизори олако дају позитивна мишљења, а негативна завијају у целофан, па од њих за ових двадесет година немамо никакве користи.
Акционарска друштва су јавна друштва и у њима органи управљања нису енглеска краљица, већ одговорни људи. Код нас се уврежило мишљење „поставите ме за члана Управног или Надзорног одбора“, а нико се не пита колики степен одговорности је тих људи. Нико се данас не пита колики степен одговорности је Мирослава Богићевића или у Хрватској Ивице Тодорића. Све док се ефикасним судством и добрим законима не уреде ове области нећемо моћи емитовати хартије од вредности, јер је то новац, што и сама реч говори.
Држава Србија је гладна за новцем, моли ММФ, Светску банку, ЕБРД, ИФЦ, домаће ино банке, Кинеску државу, Емирате: дајте, дајте, новца нам треба! Нико од њих им не каже „Ви новца имате, само не знате да га користите“. Да би знали да користимо домаћи новац који нам стоји на располагању морамо уредити законе, појачати одговорност власника фирме, органа управљања, књиговође и ревизора. Вучићев режим свим средствима јача нотаре, проценитеље, извршитеље, али чак ни они сви нису довољни да се пословни људи осећају одговорнијим за одлуке које доносе.
Ако се овако настави, угасиће се акционарство у Србији. Анализирајући акционарска друштва која су у стечају и ликвидацији, као и она која су и даље остала жива определи смо се да истакнемо нека од њих, у нади да ће и ови примери утицати на законодавца да унапреди законску регулативе и на судове да ефикасније решавају нагомилане судске спорове из ове области.
НИС, АД, Нови Сад
Када је руском партнеру продат НИС, власништво је било приближно 50 према 50, уз обавезу да руски партнер инвестира у две рафинерије. Ако то није предвиђено да пада на терет тог партнера, по логици ново улагање би повећало капитал само тог улагача. Како је наша страна, од свог дела доделила свим пунолетним грађанима бесплатне акције око 20 одсто од укупног пакета акција, део њих је продао своје акције, које је у највећем делу купио руски партнер.
Тако данас на основном капиталу од 81,5 милијарди динара руски партнер поседује 56,15 одсто, Република Србија 29,87 одсто и физичка лица (грађани) 10,39 одсто, сви остали 3,58 одсто. У уговору о продаји инострани партнер није лимитиран у исцрпљивању домаћих извора нафтних и гасних поља, па с правом многи кажу „то је заједничко нафтно море Србије, Хрватске, Републике Српске и Мађарске, па нека црпи ко пре стигне“.
Телеком, АД, Београд
Емитована је милијарда комада акција, од чега је Република Србија власник 58,11 одсто, запослени у Телеком-у још нису поделили акције а припало им је 20 одсто, док физичка лица (грађани) имају 21,89 одсто. У Централни регистар хартија од вредности још није уписана вредност једне акције?
Аеродром „Никола Тесла“, АД, Београд
Укупна вредност свих 34,3 милиона емитованих акција је 22,1 милијарду динара. Република Србија је власник 83,15 одсто свих акција , а 31 акционар 16,85 одсто.
Акционарски фонд Републике Србије, АД
Емитовано је 34,2 милиона акција укупне вредности 18,8 милијарди динара, што по једној акцији чини 550 динара. Физичка лица (грађани) су власници 98,65 одсто, а Република Србија 1,35 одсто. У овом фонду средства се прикупљају из дела продаје друштвеног капитала у процесу приватизације.
Централни регистар хартија од вредности, АД
Власник 165,9 милиона динара је Република Србија, која у овом Регистру има сто одсто капитала.
ЕМС, АД, Београд
У овом бившем јавном предузећу за пренос електричне енергије укупан капитал је нешто већи од 27 милијарди динара и у целости је његов власник Република Србија.
Галеника, АД, Београд
Укупна вредност основног капитала, не рачунајући у то кумулиране губитке који су појели капитал је 25,2 милијарде динара и Република Србија је власник 72,43 одсто. Познато је да је целокупан овај капитал поједен у исказаним губицима и поред тога још је кумулирано губитака у износу од 13,7 милијарди динара. Ових дана Галеника је продата за 16 милиона евра, уз обавезу да банке које имају хипотеку буду намирене.
ХИП-Петрохемија, АД, Панчево
Власник акција овог губитника је ЈП Србијагас 31,18 одсто, Република Србија 30 одсто. НИС Нови Сад 20,86 одсто ЕПС Дистрибуција 4,90 одсто, Фонд за развој 4,40 одсто и 13 малих акционара 8,66 одсто.
Холдинг Компанија Јумко, АД, Врање
Укупан капитал ове компаније је 3,2 милијарде динара који је одавно појео кумулирани губитак, тако да Јумко нема ни динара сопственог капитала. Власници акција су Акцијски фонд 21,20 одсто, Република Србија 18,43 одсто, Фонд за развој 16,63 одсто, ПИО Фонд 6,49 одсто и 12.367 малих акционара 37,25 одсто.
Глоса
Акционарска друштва су јавна друштва и у њима органи управљања нису енглеска краљица, већ одговорни људи. Код нас се уврежило мишљење „поставите ме за члана Управног или Надзорног одбора“, а нико се не пита колики степен одговорности је тих људи.
Попис значајних акционарских друштава у стечају
Увидом у доле наведене пописе дела већих акционарских друштава у стечају може се стећи погубна слика њиховог „одумирања“. Зато и доносимо ове прегледе.
Велики привредни системи
Група Застава возила, АД, Крагујевац
Застава Аутомобили, АД, Крагујевац
Гоша Холдинг, АД, См. Паланка
Холдинг Прва Искра, АД, Барич
ИПХ Прахово Холдинг, АД, Прахово
Прва петолетка, АД, Трстеник
Концерн Фармаком, АД, Шабац
Концерн Петар Драпшин, АД, Младеновац
Зорка Холдинг, АД, Шабац
ИМР, АД, Раковица
ИМТ, АД, Београд
ИМК 14 октобар, АД, Крушевац
Фабрика вагона, АД, Краљево
Братство, АД, Суботица
Пословни систем Грмеч, АД, Београд
Српска фабрика стакла, АД, Параћин
Компанија Агрожив, АД, Житиште
Навип, АД, Земун
Остала привредна друштва
Компанија Фиделинка, АД, Суботица
АБС Минел – Контакна мрежа, АД
Први мај, АД, Лебане
Банат, АД, Банатски Карловац
БИП, АД, Београд
Циглана, АД, Крушевац
ПИК Драган Марковић, АД, Обреновац
Електропорцелан АД, Аранђеловац сада Бгд
Фабрика уља, АД, Крушевац
Гибњара, АД, Краљево
Грађевинар, АД, Ниш
Хотел Плана, АД, В. Плана
Неимар, АД, Нови Сад
Подрум, АД, Палић
Први мај, АД, Чачак
Седишта, АД, Прибој
Тома Костић, АД, Лесковац
Власинка, АД, Власотинце
Водоградња, АД, Врање
Ауто кућа Вождовац, АД, Београд
Аутопревоз, АД, Зрењанин
Аутосаобраћај, АД, Крагујевац
Аутотранспорт, АД, Андриани
Аутотранспорт, АД, Пирот
Бачкатранс, АД, Врбас
ББ Путеви, АД, Бајина Башта
Беко, АД, Београд
ИМК Београд, АД, Београд
ФМП Београд, АД, Београд
Бетоњерка, АД, Алексинац
Бранко Перишић, АД, Крушевац
Бродоградилиште Сава, АД, С.Митровица
Будимка, АД, Пожега
Цобест, АД, Младеновац
ГП Дом, АД, Београд
Економ, АД, Ушће
Фабрика шећера, АД, Зрењанин
Фадип, АД, Бечеј
Фампхарм, АД, Крушевац
УП Фонтана, АД, Врњачка Бања
ФОП, АД, Владичин Хан
Ханпласт, АД, Владичин Хан
ХИ Хипол, АД, Оџаци
Хигло Хладњача, АД, Хоргош
ХИНС, АД, Нови Сад
ХИП-Млавапластика, АД, Ћуприја
Хлеб, АД, Нови Сад
ИКЛ, АД, Београд
ИМК 29 новембар, АД, Суботица
Интеград-Бравари, АД, Суботица
Интер Леминд, АД, Лесковац
ИРИС, АД, Пријепоље
Истра, АД, Кула
Јадар, АД, Лозница
Јагодинска пивара, АД, Јагодина
Јанко Лисјак, АД, Београд
Југоагент Група, АД, Београд
Југоалат ЈАЛ, АД, Нови Сад
Југоремедија, АД, Зрењанин
Јужна Морава, АД, Владичин Хан
Казимир Вељковић, АД, Крагујевац
Клуз-Срем, АД, Рума
ТП Колектив, АД, Аранђеловац
Копаоник, АД, Куршумилија
Крајина Вино, АД, Неготин
Кулатранс, АД, Кула
Кулски штофови, АД, Кула
Лескодрво, АД, Лесковац
Ливница Топола, АД, Топола
Мачкатица, АД, Судулица
Металпластика, АД, Чајетина
Метопрерада, АД, Ужице
МИН Локомотива, АД, Ниш
МИН Специјална возила, АД, Ниш
МИН Вагонка, АД, Ниш
Минел Електроопрема, АД, Рипањ
Минел Трансформатори, АД, Рипањ
МК Рудник, АД, Г. Милановац
Млекара, АД, Севојно
Млекара Плана, АД, В. Плана
Монтажа, АД, Лесковац
Морава, АД, Пожаревац
Нафтагас Монтажа, АД, Зрењанин
Невена, АД, Лесковац
Нискоградња, АД, Пирот
Нишауто Група, АД, Ниш
Нопал, АД, Бачка Паланка
Олга, АД, См. Паланка
УП Палас, АД, Јагодина
Перкон, АД, В. Плана
Петар Драпшин, АД, Н. Сад
ПКС-Латекс, АД, Чачак
Плима, АД, Врњци
Пољострој ИМО, АД, Оџаци
Пројметал, АД, Београд
Прокупац, АД, Београд
Просвета, АД, Ниш
Пут, АД, Зајечар
Путеви, АД, С. Митровица
Радијатор, АД, Зрењанин, сада Бгд
Ракета, АД, Ужице
Рашка Холдинг, АД, Н. Пазар
Рудник Корлаће, АД, Брвеник
Санитарија, АД, Нови Сад
Савремени дом, АД, Крушевац
Сепарација, АД, В. Плана
Силос, АД, Пећинци
Силос, АД, Јаково
Сјеница, АД, Сјеница
СЛАП Група, АД, Београд
Слобода-Тара, АД, Бајина Башта
Слога, АД, Владичин Хан
СП Заваривач, АД, Врање
Срболек, АД, Београд
Стари Јасен, АД, Краљево
Телефонија, АД, Београд
Тесла, АД, Панчево
Тина, АД, Књажевац
ТИВ-Интернатионал, АД, Врањска Бања
Ударник, АД, Зрењанин
Унион Инжењеринг, АД, Београд
Универзал Холдинг, АД, Београд
Ваљевопут, АД, Ваљево
Велефарм, АД, Београд
Ветеринарски завод, АД, Земун
Ветфарм, АД, Београд
Ветрпром, АД, Суботица
Водоградња, АД, Зајечар
Врење, АД, Београд
Вршачка пивара, АД, Вршац
Вулкан, АД, Ниш
ЗИП Индустрија пива, АД, Зрењанин
Златибор Градња, АД, Ужице
Желвоз, АД, Смедерево
Житопродукт, АД, Зрењанин
Житостиг, АД, Пожаревац
Привредна друштва из области пољопривреде
1.октобар, АД, Сомбор
Агросеме Панонија, АД, Суботица
Алекса Шантић, АД, А. Шанић
ПД Долово, АД, Долово
Агробачка, АД, Бач
Агроцооп, АД, Нови Сад
Алфапротеин, АД, Вршац
ББ Агро, АД, Добановци
Братство Јединство, АД, Неузина
Граничар, АД, Гаково
Јабука, АД, Јабука
Љутово, АД, Љутово
Луxол, АД, Зрењанин
Мала Босна, АД, Мала Босна
Млади Борац, АД, Сонта
Нови Козјак, АД, Н. Козјак
Пољопривреда, АД, Ново Село
Миодраг К. Скулић / Магазин Таблоид
| Због чега у Србији пропадају акционарска друштва, а банке немају где да пласирају 4,5 милијарди евра: Трезори пуни, џепови празни Београд - Акције и акционарство у данашњој Србији нису заживели и не зна се када ће, јер банке имају више од 4,5 милијарди евра спремних за пласман, али не |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар