недеља, 19. новембар 2017.

Америчке истраге о прању новца, корупцији, трговини оружјем и дрогом окончане су: Вучић у мишоловци

Америчке истраге о прању новца, корупцији, трговини оружјем и дрогом окончане су: Вучић у мишоловци
И јунаци и кукавице осећају страх. Само, јунаци у кризним ситуацијама реагују другачије од Александра Вучића, не плачу и не падају у депресију. Ипак, Вучића треба разумети, има много озбиљних разлога за бригу. Сам је себи, примитивним лажима и преварама, направио клопку из које не зна како да се извуче. Подршку страних центара моћи куповао је обећањима да ће извршити све њихове налоге.
Уверен да је паметан, одуговлачио је с испуњењем преузетих обавеза, надајући се да ће му дугови бити заборављени, опроштени или бар репрограмирани. Преварио се.Време је велике наплате, а улог је његова и глава његових из картела. О томе пише уредник Магазина Таблоид Предраг Поповић, уредник дневника Дневни Телеграф, Национал и Правда и дугогодишњи сарадник и пријатељ Александра Вучића.
Колико је погрешио, схватио је кад му је рачун испоставио Брајан Хојт Ји. Американци, главни креатори „посткосовске Србије“, проценили су да је дошло време да Вучића притегну и принуде да обави прљави посао због кога су га и инсталирали у власт.
Списак захтева је кратак, има само пет ставки: 1. коначно решење питања косовске државности, 2. кажњавање одговорних за спаљивање америчке амбасаде у Београду, 3. кажњавање одговорних за убиство америчких држављања, албанских терориста браће
Битићи, 4. сарадња у обарању Милорада Додика с власти у Републици Српској и 5. усаглашавање ставова са САД и Европском унијом према Русији, дакле додатно смањење трговине и затварање њиховог хуманитарног центра у Нишу. Црну листу Вучић је виђао и раније, сто пута, али сад му није остављен простор за врдање. Ји, помоћник заменика државног секретара САД за Европу и Евроазију, није овлашћен за дискусију на те теме, он их, као курир, само предаје на одређену адресу.
– Шест месеци је довољан рок да се све то реализује – пренео је Ји процену мајстора из Ленглија.
Вучић је покушао да објашњава како му треба више времена да припреми јавност за тако непријатне одлуке, трпи јаке притиске српских националиста и руског лобија.
– Србија не може да седи на две столице. То је стара српска изрека, сигурни смо да ви знате шта то значи – обавестио га је Ји и отишао својим путем, прво да разговара са лидерима тзв. опозиционих странака, а затим у Приштину, да гласно и јасно подржи независност Косова.
Ји је био у праву, Вучић је знао шта значи изрека о једном дупету на две клупе. Сетио се како су је Американци применили у Украјини, кад је помоћник државног секретара Викторија Нуланд, у фебруару 2014, исту мудрост цитирала тадашњем председнику Виктору Јануковичу.
– Нико није вољан да економски помогне нереформисану Украјину, ни САД, ни Међународни монетарни фонд, ни Европа. Не можете да седите на две столице – рекла је Нуланд украјинском председнику, оптужујући га за везе с Русијом, с којом је потписао уговор о зајму вредном 15 милијарди долара.
Уместо новца и привредног опоравка, Украјина је добила рат у коме је убијено више десетина хиљада грађана, а држава је трајно растурена.
Вучић је схватио колико је претња озбиљна. Уплашен, затворио се у кабинет и тиховао. Плакао је неколико сати. Сузана Васиљевић је написала осам верзија саопштења о састанку са Јием, Вучић је свако поцепао. Нису му помогле ни сугестије Ивице Којића и Николе Селаковића, а Ивици Дачићу није хтео ни да се јави на телефон. Из стања тоталног нервног растројства извукао се тек после разговора с Гораном Веселиновићем, својим бившим шофером, а данас једним од најбогатијих тајкуна.
Као и много пута раније, Веселиновић га је убедио да не одустаје, да попије лекове за смирење и смисли начин да се извуче из клопке. У свом стилу, Вучић је нарицао над судбином, показивао је дозер са таблетама које мора да пије сваког дана и понављао да му „све ово не треба, ионако је тешко болестан, неће дуго“. После вишечасовне представе, сам је написао саопштење у коме је признао да постоје амерички притисци. Кад је обавио посао, на излазним вратима Веселиновића је пресрела Јадранка Јоксимовић.
– Још плаче? – питала га је.
– Отплакао је, биће добро – одговорио је Веселиновић, не слутећи да најгоре тек долази.
На Вучићево цвилеће саопштење експресно су одговорили Руси. Оптужујући Америку да врши притисак на Србију, Руси су дискретно подсетили Вучића да је и према њима преузео бројне обавезе, које мора да испуни.
Ма колико били супротстављени на глобалном плану, две империје добро сарађују у дефинисању односа према малим и безначајним локалним диктаторима. Само у Вучићевој глави постојала је наивна идеја да може истовремено да обмањује Американце и Русе, да они неће сазнати шта је обећао једнима, шта другима и, што му је најважније, да неће инсистирати да то испуни.
Проваљен, Вучић је схватио да му нема излаза. Којем год царству се приволи, погрешиће. Американцима дугује долазак на власт и прећутну подршку диктатури и пљачкању Србије. Искуство га је научило како пролазе њихови противници.
Иако је у Дејтону стекао епитет „фактора мира и стабилности на Балкану“, Слободан Милошевић је супротстављањем албанским терористима на Косову и Метохији зачас проглашен „балканским касапином“, Србија бомбардована, а он оптужен за ратне злочине, оборен с власти и депортован у хашки затвор.
Милошевићевог противника Зорана Ђинђића, Вучић је у то време називао издајником и страним плаћеником. Као што Ји данас њега плаши народним изрекама, тако је Вучић некада упозоравао Ђинђића на америчку мудрост да ни сир у мишоловци није бесплатан. Председник ДОС-ове владе у то се уверио чим се, такође по питању Косова, успротивио намерама Америке и Европске уније.
Поучен тим примерима, актуелни председник Србије нема храбрости и снаге да одбаци амерички ултиматум. Из истог разлога, не може ни да га прихвати. Срљајући из грешке у грешку, одлучио је да настави с преварама.
Американцима је обећао да ће своју нежну гузу наместити само на њихову столицу. Да би то доказао, одмах је појачао реторику на све спорне теме, а не зна се која је тежа по Вучића.
– Србија је 2008. била најслабија и тада је Косово прогласило независност. Борис Тадић је побегао у Румунију да се додвори својим европским пријатељима, а овај други, Војислав Коштуница, не знам шта је радио. Ја сам позвао на протест, њима нико не би дошао. Иако сам инсистирао да све прође мирно, после митинга спаљена је америчка амбасада – рекао је Вучић, наглашавајући да сви учесници тог злочина морају да буду кажњени.
У београдском Вишем суду води се поновљени поступак против седам младића, оптужених да су „опасном радњом изазвали опасност за живот и тело људи и имовину већег обима“, а недавно је Више јавно тужилаштво подигло оптужнице против петорице полицајаца због пропуста у обезбеђењу током и после митинга „Косово је Србија“. У судским списима помиње се и улога Александра Вучића. Како и не би, кад је он најгорљивије агитовао против Американаца и јавно истицао да је „с поносом гледао момке који су протестовали код амбасаде“.
Ватра је још тињала у зграду у Улици кнеза Милоша кад је Вучић схватио да то САД никад неће опростити.
– У савременој историји никад није спаљена ниједна америчка амбасада у Европи. Ово је политички крај Војислава Коштунице – тврдио је Вучић.
Био је у праву. Да не би поделио Коштуничину судбину, мораће да изврши притисак на суд, како би на робији завршили младићи којима се дивио. То га не брине, више и не броји жртве својих насилничких авантура.
Много већу главобољу задаје му обавеза да реши случај браће Битићи. Американци инсистирају на глави полицијског генерала Горана Радосављевића Гурија. Тежак посао, Гури је много тежи залогај од седморице анонимних грађана.
Пре неколико дана ЦИА је објавила документа и снимке који су 2011. године нађени код Осаме бин Ладена. Код вође Ал Каиде тада су откривени и порнографски видео-клипови. Ако икад буде ухваћен, код Гурија ће, уместо порнића, пронаћи материјал о Милошевићу, Ђинђићу, Тадићу, Коштуници и Вучићу, о свим владарима којима је верно служио док је имао лични интерес. Пре и у време бомбардовања водио је Специјалну антитерористичку јединицу МУП-а, која се истакла у Рачку, Доњим Преказама, Ораовици и другим местима на Косову. Петог октобра 2000. прешао је на страну ДОС-а.
Заузврат, Ђинђић га је поставио на место командата Жандармерије. После Ђинђића, у Гурија је имао поверење и Легија, који му се предао у мају 2004. И као пензионер, генерал Радосављевић је добро сарађивао са сваким режимом, а први пут се званично политички ангажовао учлањењем у Српску напредну странку. На ту срамоту пристао је како би поправио шансе да избегне суђење за одговорност за убиство браће Битићи.
Терористи УЧК Илија, Мехмет и Агон Битићи у лето 1999. ухапшени су у Прокупљу, док су илегално пребацивали две ромске породице из Призрена преко административне линије у Србију. Прекршајно су осуђени на 15 дана затвора. Одслужили су казну, али никад нису пуштени на слободу. Две године касније, њихова тела су нађена у масовној гробници у Петровом Селу. Суд за ратне злочине 2009. и 2012. ослободио је двојицу бивших полицајаца оптужених за помагање у том убиству.
Пошто су браћа Битићи имали америчко држављанство, САД инсистирају на кажњавању одговорних за њихово убиство. Иако је прошао све провере америчких безбедносних служби (од 2001. у наставни програм Вест Поинта уврштена је и акција у Рачку, а 2003. америчка влада је одобрила да генерал Радосављевић командује југословенским војним одредом у Афганистану), од 2007. њега сматрају главним кривцем за убиство Битићија. Захтеви за решавањем тог случаја учестали су по доласку Српске напредне странке на власт.
Генерал Гури и лањски снег имају, отприлике, исти значај за Александра Вучића. Разлика је само у томе што се Гурија плаши. Међутим, кад дође стани-пани, кад буде принуђен, наћи ће начин да га спакује иза решетака и реши се баласта.
Решиће се и Косова. Иако у нешто споријем ритму него што је тражено од њега, Вучић је већ обавио све припреме. Потписао је оба Бриселска споразума и пратеће документе, којима је учвршћена државност албанске републике Косово; политичком подршком, преко своје филијале „Српске листе“, омогућио је Хашиму Тачију да буде изабран за председника, а Рамуш Харадинај за премијера; одрекао се српске имовине; укинуо надлежност српског правосуђа у „покрајини“; остало је само да Устав прилагоди реалном стању и да с новим споразумом успостави добросуседске односе с терористима који су отели „срце Србије“.
– Вучић ће потписати уговор са Тачијем, којим ће се омогућити Косову да постане чланица Уједињених нација – недавно је Вук Јеремић потврдио наводе, које је наш магазин објавио пре три месеца.
Иако је дуго одлагао промену Устава, како би имао са чим да се ценка са САД и ЕУ, Вучић је пристао да коначно обави и тај прљави посао. Референдум ће заказати истовремено кад и београдске и ванредне парламентарне изборе, вероватно у марту следеће године. Јавна расправа је већ почела, а у њој учествују Демократска странка и Нова странка. Кад се обави медијска припрема, у референдумском питању неће бити ни поменуто Косово, тако да ће Вучић успети да без по муке реализује и ову превару, најтежу од свих досадашњих.
После мартовских ида, кад се усвоји закон о уставним променама, обавезно је одржавање још једних парламентарних избора. Одлично за Вучића, целу 2018. провешће у кампањи, грађани ће се забављати, неће имати времена да размишљају о празним стомацима, новчаницима и главама. На крају, Србија ће се и званично помирити с трајним губитком Косова, место председника државе Вучић ће препустити једном угледном академику, свом симпатизеру, а он ће се вратити на место премијера.
Да би све то реализовао, прво мора да савлада највећу препреку – мајчицу Русију. Како би уверио америчке менторе да се одрекао московске столице, Вучић је већ кренуо у обрачун са свима који гледају на Исток. Као монете за поткусуривање, искористио је Томислава Николића, Ивицу Дачића, Богољуба Карића и Ненада Поповића. С надом да је бајчетински клан тотално уништен и да не може изазвати никакве поделе у напредњачком картелу, Вучић се преко Курира опет острвио на политичког оца Тому.
Док руски председник Владимир Путин одликује Николића Орденом пријатељства, Вучић у својим медијима развлачи старе теме о корумпираној Драгици, неспособном Радомиру и криминогеним сарадницима. Још жешће је ударио на Ивицу Дачића. У сарадњи с Бранком Ружићем и Александром Антићем обара га с места председника Социјалистичке партије и тера у пензију, са дугогодишњим смештајем у Забели.
Већ је почела медијска хајка на Душана Бајатовића и Милутина Мркоњића, а сатанизацију неће избећи ни остали Дачићеви сарадници и спонзори. По истом моделу, који је користио кад је из Демократске странке терао прво Бориса Тадића, а затим и Драгана Ђиласа, Дачићу ће отети и партију и паре.
Не мети се нашао и Карић, кога режимски билтени већ оптужују да из освете, пошто од Вучића није добио све што је тражио, у Москви и Минску издајнички ровари против интереса Србије. Исту врсту прогона може да очекује и Карићев ортак Драган Марковић Палма, ако се хитно не дистанцира на безбедну удаљеност.
У процесу чишћења српске политичке сцене од русофилских елемената, Вучић није заборавио Ненада Поповића, председника Српске народне партије и актуелног министра без портфеља. У правом тренутку медијска мрежа Крик објавила је информације о „Панамским папирима“, који откривају да Поповићева имовина вреди милионе долара. Нема везе што је то стекао бизнисом, а не политичким преварама или служећи у индијској гвожђари у Лондону, Вучић ће његов пример искористити да докаже како нема повлашћених у борби „народа против тајкуна“, што ће му бити главна предизборна парола.
С једнаком страшћу, коју су на својој кожи осетили Николић, Дачић, Карић и Поповић, Вучић се обрачунава и с појединцима који немају ни новац, ни политички утицај, али могу да засметају. Не препуштајући ништа случају, у ударном термину на Пинку је прозвао проф. др Мила Ломпара, кога је оптужио да је „средио“ факултетску диплому Бошку Обрадовићу, вођи Двери. Као Ломпар, Вучићевог беса неће бити поштеђени ни остали учесници на промоцији књиге др Дејана Мировића „Русофобија код Срба 1878-2017″ и трибинама на којима „лажне патриоте“ критикују режим.
Жестина с којом Вучић води антируску кампању изазвана је страхом од америчке одмазде и револтом због руског одбијања да му пруже заштиту. Корени тог страха задиру дубоко у криминал.
Америчке службе одавно су ушле у траг новца који је Александар Вучић изнео из Србије, као и оног који је, у интересу својих спонзора, опрао преко компанија у Емиратима. У борби против те врсте криминала, ЦИА и ФБИ пролетос су пресекле неколико токова прљавог новца, што је, посредно, довело до застоја у изградњи „Београда на води“.
Колико су Американци озбиљни видело се пре неколико дана, кад је у Саудијској Арабији ухапшен један од најбогатијих људи на Блиском истоку, принц Алвалид бин Талал. Његов „Кинг холдинг“ инвестирао је у послове „Твитера“, „Епла“ и других америчких компанија, што је привукло пажњу америчких истражних органа, чија истрага је резултовала хапшењем Бин Талала и још двадесетак принчева и директора оптужених за корупцију.
Као што се на удару нашао арапски, тако ће се наћи и српски принц Андреј Вучић, кога амерички, немачки, албански и наши медији доводе у везу с бројним нелегалним пословима. То зна и Александар Вучић, зато је на време покушао да млађем бати обезбеди склониште у Русији, о чему су већ јавно говорили поуздани сведоци-сарадници из врха Српске напредне странке. Да би доказао лојалност и одобровољио Путина, Вучић је обећао да ће руски хуманитарни центар у Нишу добити дипломатски статус раван ономе који Србија даје НАТО снагама.
Посебно значајан знак добре воље дао је пре годину дана, кад је Николај Петрушев, секретар Савета безбедности Русије, боравио у Београд. Тада је први Путинов обавештајац одвео двојицу Руса, осумњичених за учешће у “пучистичким немирима“ у Црној Гори. Чак и по цену да се замери Милу Ђукановићу, Вучић је пристао на ту услугу Русима, надајући се да ће заузврат удомити бату у Москви, као што је некад Слоба успео да то среди за Миру. Међутим, Алек није Слоба.
Знајући с ким имају посла и да његова реч вреди колико и шака зоби, Руси су подржали Вучићеву председничку кандидатуру, али нису одговорили на молбу да заштите брата, сачекали су да виде како ће реаговати кад га притисну Американци.
Ево, сад виде. Сад му и узвраћају истом мером. У медијској и дипломатској контри раскринкавају Вучићеву поданичку и издајничку улогу, која прети да целу Србију опет завије у црно.
– Америка жели да у Србији организује својеврсни „Мајдан“ – оценио је Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије, подсећајући на место на коме је почела крвава украјинска драма.
Вучић се не плаши српске верзије „Мајдана“. Док је био радикал, учествовао је у медијској припреми много већих несрећа, као што су „Олуја“, Сребреница, погром на Косову и Метохији, петооктобарски пуч, стрељање Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића… Традицију је наставио напредњачким пљачкањем пензионера, хапшењем политичких критичара, фантомским рушењем Савамале, увођењем диктатуре… Целу каријеру изградио је на туђој несрећи, на гробовима и избегличким колонама, уништеним кућама и отетим предузећима. Искусни ратни и послератни профитер не само што не би имао ништа против хаоса на београдским улицама, већ га и изазива. Ниједан владар никада није тако брутално поделио српско друштво, креирајући сукобе свих са сваким.
Док нормални људи стрепе, Вучић ужива. Нада се да ће му могући инциденти омогућити да се страним центрима моћи, као некад Милошевић, представи као фактор стабилности. Да би то постигао, мора да докаже своју моћ, да може све, да буде и пироман и ватрогасац. Ако процени да је у његовом личном интересу, запалиће целу Србију. Касније ће, не по први пут, да гаси пожар и прича како се променио.
У намери да сачува брата Андреја и имовину коју су зграбили, Александар Вучић је спреман на све. Без икаквих моралних дилема, покушаће да гурне Србију на поприште дипломатских и осталих сукоба Америке и Русије.Барем он тако мисли. Уосталом, с тим силама већ дуго тргује судбином државе коју води. То ће наставити док грађани на изборима не покажу да не желе украјински сценарио, него мирно ослобођење од диктатуре.
Сви беже од диктатора
У налету нервног растројства, после састанка с Хојт Јиом, Александар Вучић није могао да сакрије разочарење у најближе сараднике.
Уверен да сви једва чекају да му виде леђа, Горану Веселиновићу се пожалио да су га издали сви сарадници којима је веровао. Ивицу Којића је оптужио да шпијунира за Русе, а Зорану Михајловић, логично, за Американце.
– Знам ко с ким шурује против мене. Свима ћу да се осветим. После избора, све ће бити другачије – викао је резигнирани Вучић, не штедећи ружне речи о Ани Брнабић, Душану Вујовићу и Небојши Стефановићу.
Вучић је лажљив и превртљив, али мора му се признати да уме и да буде доследан, бар кад је у питању осветољубивост. То на својој кожи већ трпи Ивица Дачић, а ускоро ће се у истој или сличној позицији наћи и остали „издајници“, који нису спремни да потону с Вучићем.
Предраг Поповић / Магазин Таблоид

Америчке истраге о прању новца, корупцији, трговини оружјем и дрогом окончане су: Вучић у мишоловци
И јунаци и кукавице осећају страх. Само, јунаци у кризним ситуацијама реагују другачије од Александра Вучића, не плачу и не падају у депресију. Ипак, Вучић


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар