четвртак, 08. март 2018.

Никола Варагић: Информациони рат

Никола Варагић: Информациони рат
У НАТО државама могу да одлуче да угасе све блогове и сајтове који се налазе на Вордпресу и сличним платформама, или да угасе све профиле на друштвеним мрежама оних људи за које они процене да су у питању „русофили“


Никола Варагић
Практично сви мејлови, сајтови и блогови које имамо, и, посебно, све друштвене мреже на којима имамо профиле, у власништву су корпорација из НАТО држава – сервери, на којима су наши подаци, налазе се у некој од НАТО држава. Свака држава има војску и обавештајне службе, које учествују у информационом рату против непријатеља. У овом делу света, за НАТО (или за Запад), вековни непријатељ број један је православна Русија. Зашто је то тако, и одакле толика мржња према Русији, није тема овог текста – то је чињеница.

Срби се, традиционално, од стране војних стручњака са Запада, третирају као „мали Руси“.

У Србији делују стране обавештајне службе. Међу грађанима Србије постоје они који воле Русију и они који воле Запад. Стране тајне службе добро знају ко је у Србији русофил, а ко је еврофил. Тајне службе моћних држава добро знају ко је русофил, а ко је еврофил, у свакој држави у Европи, и шире. То се односи и на све људе који су активни на Интернету и имају своје блогове, сајтове/медије и/или профиле на друштвеним мрежама. Ко се мало истиче, лако се уочи и евиндентира. То је посао људи који раде у тајним службама и за то су плаћени, а посао им је данас олакшан када имају напредне технологије и роботе.

НАТО алијанса и Русија поново се налазе у стању „хладног рата“. У овом тренутку, мале су шансе да се „хладни рат“ ускоро заврши, веће су шансе да дође до војног сукоба. Чак и ако не дође до војног сукоба, економски и културни рат између Запада и Русије може да букне још више. Европа може да се подели као 1054. или 1945. године, односно, можда ће да се изгради неки нови берлински зид, и буквално и фигуративно, од Балтичког до Јадранског мора. То значи да може/мора да дође и до поделе Интернета.

Ако Велика Британија, САД, Немачка и остале НАТО државе покрену још јачи напад на Русију, то ће значити да ће и информациони рат бити жесток, а у том рату ће страдати сви русофили који су активни на Интернету и зависе од корпорација које су под контролом НАТО алијансе. Дакле, у НАТО државама могу да одлуче да угасе све блогове и сајтове који се налазе на Вордпресу и сличним платформама чији се сервери налазе на Западу, или да угасе све профиле на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер и Линкедин, чији се сервери такође налазе на Западу, оних људи за које они процене да су у питању „русофили“ који спроводе непријатељску пропаганду и „дезинформишу“ становнике Запада. Нико и ништа не може спречити тајне службе НАТО држава да угасе све сајтове и профиле „непријатеља“, па и ако се ради о милионима људи. На Западу имају планове како да десетине милиона људи у што краћем року затворе у логоре, а да избришу милионе сајтова и профила могу притиском на једно дугме, тј. кликом на базу података „русофила“ у Србији, Бугарској, Грчкој, Румунији… Не морају ни да вам угасе сајт и профил – могу да отежају приступ вашем сајту, да не деле ваше објаве на друштвеним мрежама, да убаце вирус и слично.

Колико смо спремни за нове кризе у рату између Запада и Русије? Колико смо спремни за информациони рат? Ми немамо канале преко којих можемо да пласирамо вест и истину, чак ни у својим државама, а камоли у свим православним државама, или у целом свету. Ми радимо преко мрежа које контролише непријатељ, који је окупирао део наше државе. Да ли је дошло време да се створе телекомуникационе и друштвене мреже које ће покрити и повезати све словенске и православне државе, чији ће се сервери налазити у словенским и православним државама? Не смемо и даље да зависимо од сателита и сервера који су у власништву оних који одређују шта је „политички коректан“ говор и спроводе цензуру, оних који сматрају су православци њихови непријатељи, или да су Словени нижа раса. Са изградњом православног пута, морамо да стварамо и православни Интернет.

Русија има своје сателите, сервере, мејлове и друштвене мреже. Суштина је да се направе и свеправославне и свесловенске телекомуникационе и информатичке везе и друштвене мреже. Мајкрософт, Гугл и Фејсбук су државни пројекти, под контролом су тајне службе САД, настали су и постоје зато што су потребни САД. Исто тако је и Твитер пројекат британске државе и енглеске тајне службе – пре неких осам година, када је била неизвесна судбина те компаније на слободном тржишту, британска држава је стала из те компаније, британска влада је наредила свим својим службеницима да морају да користе Твитер, то су почеле да раде и неке славне личности, пошто је енглеска тајна служба схватила какав је потенцијал друштвена мрежа што се тиче прикупљања података и манипулисања са информацијама. САД су имале Фејсбук, Велика Британија је добила Твитер, а највеће корпорације на Западу су почеле да притискају своје запослене да морају да имају налоге на тим мрежама. Наравно, на Западу живи дијаспора из целог света, па су те мреже брзо стекле велики број корисника и ван Запада. То је тајна успеха Фејсбука и Твитера.

Да ли нешто слично може да се уради у овом нашем делу света? Како да се реши проблем телекомуникационе инфраструктуре, који језици да се користе? Запад има технологије и инфраструктуру, све државе Запада међусобно сарађују, и окупљене су у НАТО алијанси и Европској унији, док је владајућа елита Запада повезана преко Комитета 300, Билдерберг групе, Трилатералне комисије, Римског клуба, прихваћен је енглески језик… Словенске и православне државе немају ништа од тога, оне су углавном атомизоване колоније. Русија то има, јер је империја. Међутим, да би овакав пројекат успео, он не сме да буде пројекат руске тајне службе, са циљем да се спроведе русификација (на колонијални начин).

У овом тренутку, ако говоримо о стварању свеправославне друштвене мреже, то би могла да буде нека приватна иницијатива (на пример, инвеститори, ИТ стручњаци и иноватори из православних држава покрећу ту мрежу), коју би подржале неке православне државе (а неке, у овом тренутку, не би). Пошто не постоје велике и заједничке корпорације, банке и фондови (нпр. са акционарима из више православних држава), нити је елита православних народа повезана и организована попут западњачке (пошто већину унутар владајућих елита православних народа у овом тренутку чине они који служе владајућој елити Запада), те не постоји неки свеправославни центар који би стао иза једног таквог пројекта, онда једино преостаје да све Православне Цркве стану иза једног таквог пројекта, и да оне позову све православце да отворе налоге или профиле на тој свеправославној друштвеној мрежи. Тај пројекат би подржали православни верници, затим словенофили или русофили (а међу њима и они који су левичари, или пагани), из свих држава средње и источне Европе и са Балкана. Ако би сви они брзо и масовно прешли на ту свеправославну друштвену мрежу, после тога би се укључили наши људи из расејања, а онда свако ко жели из целог света.


Извор: Геополитика.ру
У православним народима постоје стручњаци (наследници Тесле и Пупина) који би могли да направе боље друштвене мреже, него што су то ове западњачке, које сада користимо, нашли би се инвеститори (постоје богати људи међу православним верницима – успешни предузетници, спортисти, научници… из православних држава и расејања), тако да остаје само питање да ли постоје таква свест и таква воља, међу православним верницима или у православним народима. Јер, ако постоје таква свест и таква воља, питање технологија и финансирања (и рекламирања) може да се реши, а свеправославна друштвена мрежа брзо може (посебно ако пројекат подрже све Православне Цркве) да стекне десетине милиона корисника, а касније да има преко 100 милиона корисника. Онда би на тој мрежи објаве слободно и без страха од цензуре делили сви православни и патриотски сајтови из свих православних држава и расејања, и наравно, сви корисници из целог света. Онда би и компаније из православних држава, и из целог света, саме долазиле и плаћале рекламу на мрежи која окупља преко 100 милиона људи. Та мрежа би била најслободније место на Интернету (за оне који не злоупотребљавају слободу, посебно када су у питању деца) што се тиче слободе говора, и најбезбедније што се тиче заштите података њених корисника. Исто тако могу да настану свеправославни медији, а са медијима и друштвеним мрежама, и заједничка продукција играних, документарних и цртаних филмова, музике, итд.

Морамо да имамо наше сервере, мејлове, друштвене мреже и медије, колико год да је нама православнима мрско све око технике, технологије и новца. Они су средство да штитимо идентитете наших народа, културу и веру, и да наши језици, културе и народи, (п)остану ближи једни другима – а све са циљем да се у овом свету и даље чује Реч Божја. На Западу се више не може наћи хришћански садржај у медијима, цензуру спроводе антихришћани, Кина ствара свој Интернет и своје мреже, Индија такође, муслимани имају своје медије, створиће и свој Интернет. Дакле, православно учење ће, у будућности, моћи да се преноси једино ако створимо православне медије и друштвене мреже (те мреже данас, практично, замењују мејлове и видео платформе попут Јутјуба, али и конвенционалне медије).

То је прилика да се створи нешто ново, и боље, од Гугла, Фејсбука, Твитера, Јутјуба и Инстаграма, што може да замени све што сада користимо, и да на једном месту имамо све што је потребно за размену порука, видео записа, слика, текстова, вести или информација.

*

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ

Никола Варагић: Информациони рат
У НАТО државама могу да одлуче да угасе све блогове и сајтове који се налазе на Вордпресу и сличним платформама, или да угасе све профиле на друштвеним мрежама оних људи за које они процене да су у питању [...]


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар