Да капитализмом очито нешто не штима кад је дошло дотле да милијардер Бил Гејтс, у интервјуу часопису The Atlantic, упути критику на рачун тржишта, истина конзервативну, али ипак антикапиталистичку критику, што представља нову појаву, такорећи феномен, да против капиталистичке филозофије дижу глас чак и они који су на њој неслућено профитирали. Он је нагласио да тржиште искривљује приоритете, те да државе и филантропске организације то морају исправити
Гејтсова критика капитализма и његових приоритета који не дотичу превише интересе обичних смртника, узнемирила је најповлашћеније актере тржишне утакмице, не толико због садржаја, колико због чињенице да је изречена унутар круга богаташа, од стране софтверског милијардера. Да ствар буде корпоративно алармантнија, Гејтс није усамљен у све чешћој и све оштријој критици капитализма.
Ворен Бафет један од најбогатијих америчких инвеститора, напао је у јавним иступањима оне супер-богате који финансијским акробацијама избегавају плаћања пореза који би био адекватан огромном профиту који стварају. Уз њега, Џорџ Сорош. још једна икона слободног и спекулативног тржишта, већ дуго тврди да се тржишни систем распада.
Наравно, ниједан од поменутих и других милијардера разочараних у систем који их је начинио невероватно богатим, не залажу се за бољшевичко рушење капитализма, већ алтернативу за неке важне аспекте тржишне економије нуде кроз одрицање од већег дела свог иметка у филантропске сврхе покајања. Из садржаја њихових јавних иступања може се наслутити да се ради о романтичарском антикапитализму који нема везе са бауком социјализма, већ представља конзервативну реакцију против деструктивне стране модерности, просперитета и индустријске производње.
Фокусирајући се на проблем загађења животне средине као последицу савременог капитализма, имућни људи попут Ричарда Бренсона , Теда Тарнера и понајвише Aла Гора, искрено забринути због тешке штете која се наноси природној околини на целој планети, закључују да су капитализму потребна ограничења, уместо упадљивог одсуства контроле.
Овај романтичарски антикапитализам се разликује од традиционалне левичарске критике капиталистичког тржишта рада и капитала која је усмерена ка побољшању животног стандард радничке класе. Не спорећи природу и законитости система, он са запрепашћењем, ако не и презрењем, критикује његову превелику продуктивност и ниво јавне потрошње. На први поглед радикално гледиште које прекорева капиталистичку филозофију, заправо је конзервативно становиште које се залаже, не само за смањење хиперпродукције, већ и неутољивих материјалних жеља потрошачког друштва.
У недавном интервјуу за часопис Atlantik, магнат Бил Гејтс најавио је план да потроши две милијарде сопственог богатства на инвестиције у еколошке изворе енергије, позивајући истовремено колеге милијардере да и сами дају допринос да СAД до 2050. године буду ослобођене фосилних горива. Говорећи о томе, он је признао да се углавном суочавао са себичношћу и неспособношћу приватног сектора да преузме иницијативу, закључујући на основу тога да се проблем може решавати само уз помоћ владиних програма истраживања и развоја (Р&Д).
„Нема у томе велике зараде”, навео је Гејтс само део проблема. “Чак и ако имате нови извор енергије која кошта исто као и ови који емитују угљен-диоксид (ЦО2), то ће бити неизвесно у поређењу са оним што се може зарадити у неуређеним односима и недостатку регулаторних мера. Без значајног опорезивања горива која емитују ЦО2, неће бити ни охрабрења за иноваторе који подстичу прелазак на еколошку енергију”, казао је милијардер.
Фото: the atlantic.com – An Interview with Bill Gates on the Future of Energy – The Atlantic
Гејтс је додао и оно што се други не би усудили, “Показало се да су државна истраживања и планирање развоја ефикаснији од свега што приватни сектор може да учини”, наводећи да је и сам био скептичан према начину на који америчко министарство за енергију троши средстава намењена истраживању и развоју, али да се лично уверио како се ради о добро потрошеном новцу који би требало удвостручити, у случају државних “центара изузетности” чак и утростручити.
“Центар изузетности у обновљивим изворима енергије” (Center for Excellence in Renewable Energy – CERE), делом финансиран од Националне фондације за науку (NSF), располагао је у 2014. години буџетом од 7,1 милијарде долара, којима је подстицао истраживачке пројекте у преко 2000 колеџа, универзитета, невладиних организација и предузетничких фирми. О правилном усмеравању новца пореских обвезника сведочи и податак да је NSF подржао истраживања преко 200 добитника Нобелове награде (26 у последњих пет година).
„Волео бих да америчка влада утростручи средства, до 18 милијарди долара годишње и то само за финансирање основних истраживања и мислим да то није недостижно”, рекао је Гејтс.
Он је, такође, нагласио да проблем емисије ЦО2 и глобалних климатских промена мора бити решен у богатим земљама које ће следити све остале, апострофирајући Кину, СAД и Европу као предводнице у еколошкој, “зеленој” енергији.
Немачка је, наиме, у јулу 2015. поставила нови рекорд у производњи обновљивих извора енергије подмирујући на тај начин 78 одсто од 61,1 гигавата колико износе њене годишње потребе, генеришући 40,65 гигавата из ветра и соларне енергије, 4,85 гогавата из биомасе, 2,4 гигавата из хидропотенцијала. Током протекле године, Немачка је смањила емисију ЦО2 за 4,3 одсто, што је најнижи ниво од 1990. године.
Међутим, у смислу укупних инвестиција у обновљиве изворе енергије, Кина са 80 милијарди долара надмашује збирна улагања СAД (34 милијарде) и Европе (46 милијарди) и већ остварује дивиденде по том основу. Угаљ, као највећи загађивач природне околине представља основи извор електричне енергије у Кини, али стратешки циљ друге глобалне економије је да након 2030 године смањи употребу овог енергента, преоријентацијом на соларне и друге изворе енергије.
Већ неколико месеци Бил Гејтс солистички лобира на глобалном нивоу, покушавајући да анимира колеге милијардере да учине нешто што није учинио нико пре њих, да део свог богаства уступе својим владама ради унапређења мера против глобалног загревања и ефеката “стаклене баште” које ствара емисија углен-диоксидса. Он инсистира на улагању у истраживање и развој које пружа савремена технологија и сматра да би на основу резултата тих истраживачких пројеката, милијардери попут њега могли себи да приуште отварање ризичних старт-Aп компанија и уложе новац у државне пројекте и иницијативе које оцењује ефикаснијим од оних малобројних из приватног сектора који се руководи искључиво личним на уштрб јавног интереса.
Извор: e-novine.com, Atlantik
| НАЈБОГАТИЈИ ЧОВЕК НА СВЕТУ (БИЛ ГЕЈТС) ПРИЗНАЈЕ: Држава ефикаснија од приватног сектора | СРБИН.ИНФО Да капитализмом очито нешто не штима кад је дошло дотле да милијардер Бил Гејтс, у интервјуу часопису The Atlantic, упути критику на рачун тржишта, истина |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар