Београд – Србија ће за усклађивање великих индустријских постројења на сагоревање са европским прописима морати да издвоји до 711 милиона евра.
Међутим, корист ће бити 25 пута већа, изјавио је директор Енергетске заједнице Јанез Копач.
„Финансирање неопходних инвестиција заиста је изазов. Истраживање које је спровео Секретаријат 2013. године предвидело је трошкове за прилагођавање између 640 и 711 милиона евра у Србији. Треба имати у виду ипак да је процењена корист 25 пута већа од трошкова у Србији, и скоро 20 пута у просеку у свим чланицама Енергетске заједнице“, рекао је он у интервјуу за ЕурАцтив.
Копач је истакао је да ће цело друштво имати користи јер ће то довести до унапређења здравља и животне средине што је показало и искуство ЕУ, и оценио да би становништво могло да допринесе финансирању кроз рачун за струју, еколошке таксе или друге финансијске инструменте.
„Секретаријат је у блиском контакту са телима ЕУ, међународним финансијским институцијама и другим инвеститорима да их укључи у решавање овог питања“, навео је он. Ова директива односи се на постројења и у енергетици и у другим индустријским секторима.
Директива о великим ложиштима, која је укључена у још стриктнију и обухватнију Директиву о индустријским емисијама, доноси обавезе за смањење загађења киселим гасовима, попут сумпор диоксида, азотних оксида и амонијака, гасовима који подстичу стварање приземног озона попут азотних оксида, метана и угљен-моноксида и неметанских нестабилних органским једињењима попут бензена.
Директор Енергетске заједнице је подсетио да је рок за подношење Националног плана за смањење емисија у постројењима обухваћеним директивом, као и листе постројења која ће бити привремено изузета из обавеза, ;крај године ;и додао да је Секретаријат обавештен да је у Србији у току припрема ових докумената у Србији.
Када је реч о текућим обавезама у оквиру Енергетске заједнице, Србија је најбоља у погледу усвајања прописа, док у примени још има недостатака, рекао је Копач.
„Свака земља има проблема, па и Србија, и то је углавном регулација цена електричне енергије и гаса јер цене не одражавају трошкове у потпуности. Разумем да је то осетљиво политичко питање, али ће Србија морати да га реши у следећем периоду“, навео је он.
Србија би требало да осмисли нове мере за испуњавање циљева за обновљиве изворе енергије јер прелазни извештај показује да није на путу да испуни циљеве за 2020. годину, рекао је директор Енергетске заједнице.
„Извештај о обновљивим изворима енергије, односно о стању на том подручју у државама чланицама, показује да су Србија и Молдавија најудаљеније од предвиђеног напретка. Србија је, донекле и због хидролошких размера, пала и испод полазне године, тако да ће дефинитивно имати проблеме да постигне циљ за 2020. годину“, указао је Копач.
Потребно је довршити раздвајање делатности у ЕПС-у, а као један од преосталих корака навео је именовање особе за праћење примене, рекао је он, додајучи да је Србија сасвим близу завршетка раздвајања делатности у Србијагасу.
У погледу нове директиве о енергетској ефикасности коју је Енергетска заједница усвојила 16. октобра у Тирани, Србија је део обавеза већ усвојила у Закону о ефикасном коришћењу енергије, попут енергетског менаџмента и захтева за ефикасност у производњи, преносу и дистрибуцији струје, док ће неке обавезе тек морати да инкорпорира у закон.
„Регионални програм за енергетску ефикасност, који финасира ЕУ а њиме управља ЕБРД у сарадњи са Секретаријатом Енергетске заједнице, пружиће додатну подршку Србији за увођење критеријума енергетске ефикасности у јавне набавке и примену механизама обавеза за енергетску ефикасност“, навео је он.
Истакао је и да Србија и друге чланице Енергетске заједнице имају рок до јуна 2016. године да израде Треће акционе планове за енергетску ефикасност за период 2016-2018. године.
На питање о санкцијама које је Енергетска заједница изрекла против БиХ јер годинама касни са усвајањем закона о гасу на државном нивоу, Копач је рекао да је то први случај у историји Заједнице, и да је тиме БиХ привремено, на годину дана, остала без финансирања рада у оквиру Енергетске заједнице, као и без права гласања, док би и ЕУ могла да ускрати финансирање пројеката у области гаса.
„Нисмо срећни због тога, то је непријатан посао, али пошто се Енергетска заједница базира да владавини права, то доноси и такве последице уколико се правила не поштују. БиХ сад већ око осам година касни са усвајањем гасне легислативе на својој територији“, навео је он за ЕурАктив.
Бета
| Да би угодили, властодржци се спремају да баце 711 мил. ЕУР |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар