ЛЕЊИН ЈЕ ЗА ЦЕО ВЕК ПОРАНИО СА ИЗРИЦАЊЕМ СМРТНЕ ПРЕСУДЕ КАПИТАЛИЗМУ, АЛИ…
Лењин у гостима код Максима Горког
Почетком ове године Џејкоб Ротшилд, председник и главни акционар инвестиционог фонда RIT Capital Partners, објавио је годишњи извештај о његовим резултатима у 2014. години. Признао да ће у наредним годинама главни циљ бизниса бити не повећање капитала, већ његово очување. Смисао његових речи је: морају се преживети тешка времена, а онда „прављењу профита”
Бојим се да ћу разочарати Ротшилда: повратка у прошлост неће бити. Почиње тешко време „прерасподеле” остатака капитала. Класици марксизма-лењинизма су говорили да ће се у процесу капиталистичке акумулације профитна стопа (каматна стопа, као главни облик прихода) неумољиво смањивати. И да ће то неминовно довести до „смрти” капитализма. Са овим се могу сложити
Истина, класици нису ни сањали да се каматна стопа може спустити испод нуле. Негативне каматне стопе нам сугеришу да се капитализам претворио у леш. Али, из неког разлога - нико нема храбрости да прогласи његову смрт
„Господари новца” схватају да је, егзистирајући неколико векова капиталистички модел економије и друштва, застарео. И, плански припремају човечанство за прелазак на другачији модел у којем ће они остати господари, али не новца, већ целог света као скупа природних ресурса, материјалних производних снага и свих људи на планети
Без разумевања ових тектонских процеса у глобалном капитализму тешко је разумети многа садашња дешавања у свету: појаву Исламске државе, рат на Блиском и Средњем Истоку, „сеобу народа” у Европу, “демократску револуцију” у Украјини итд. Све су то елементи џиновског пројекта за трансформацију пропалог капитализма у другу друштвено-економску формацију коју можемо назвати - нови робовласнички систем
Пише: Валентин КАТАСОНОВ
МНОГО пута сам писао да је светски капитализам ушао у нову и последњу фазу свог развоја.
Пре скоро 100 година (1916. године), Владимир Лењин (Уљанов) је написао књигу „Империјализам, као највиши стадијум капитализма”. У њој је констатовао да је крајем 19. - почетком 20. века капитализам постао монополистички и да је такав капитализам последњи стадијум у развоју ове друштвено-економске формације.
Класик је мало пожурио са изрицањем смртне пресуде капитализму.
Човечанство је морало да сачека цео век док, коначно, нисмо постали сведоци смртних конвулзија капитализма.
Споља гледано, све изгледа прозаично. Свет капитала је ушао у фазу нултих и негативних каматних стопа. И то нису неке „привремене тешкоће”, већ нова одржива карактеристика економије.
Капитализам је модел, у којем је највиши, крајњи циљ економских актера - профит. У виду индустријског или трговачког прихода, кредитног процента. Профит обезбеђује повећање капитала, он постаје, по речима класика марксизма, „самоповратна вредност”.
Дакле, са таквом „самоповратношћу” капитала је завршено. Почело је његово „пропадање”.
Језгро капиталистичког модела су банке са њиховим кредитним стопама. У банкарском сектору се може пратити јединствена метаморфоза каматних стопа.
Модерна банка је депозитно-кредитна организација. Она привлачи новчана средстава на депозит по одређеној камати и издаје кредите опет са одређеном каматом. Након финансијске кризе 2007-2009. године свет је био сведок масовне појаве смањивања депозитних камата. Тренд је отишао толико далеко да су у неким земљама и у неким банкама депозитне камате (не само реалне, већ и номиналне) прешле у негативну зону.
Пре свега, негативне каматне стопе на депозите почеле су да успостављају централне банке.
Прва је ово урадила Централна банка Шведске. Њу је пратило неколико европских централних банака. У јуну прошле године Европска централна банка (ЕЦБ) је снизила депозитну стопу са 0 до минус 0,10. Овакве акције централних банака објашњене су тиме да су монетарне власти настојале да превазиђу економску стагнацију, да натерају комерцијалне банке да кредитирају привреду, а не да се учауре у „мирној депозитној луци”,
Након неког времена, епидемија негативних каматних стопа на депозите почела је да се шири и на приватне комерцијалне банке.
Прве су са том праксом почеле швајцарске банке. Додуше, треба признати да су и у прошлости неке од њих наплаћивале клијентима за стављање новца на депозит. То је била накнада за „услуге” чувања поверљивости. То је била веома тражена „услуга”, с обзиром да је у Швајцарску стизао новац веома сумњивог порекла. Данас је банкарска тајност у Швајцарској скоро потпуно елиминисана. Дакле, негативне каматне стопе на депозите данас не представљају накнаду за деликатну банкарску „услугу” купцу. Већ су оне диктиране економским условима банкарског пословања.
Треба нагласити да монетарне власти у Швајцарској подстичу овакву каматну политику својих банака, јер она одвраћа дотицање слободног капитала у ову земљу из целе Европе.
Финансијска и економска нестабилност у Европској унији повећава инвестициону атрактивност Швајцарске (упркос чињеници да је у њој елиминисана банкарска тајност). Међутим, велики прилив новца у Швајцарској нагло повећава курс швајцарског франка, а то ствара велике проблеме привреди те државе. У Швајцарској је дошло до парадоксалне ситуације у којој се банке штите од прилива клијената уз помоћ негативне каматне стопе на депозите.
Да, то је швајцарска специфичност, рекао би неко. Али, ево и у суседној Немачкој велики број банака је најавио негативне каматне стопе на депозите. Како се ово може објаснити?
Негативна каматна стопа на депозите је - принудна мера, јер су банкама нагло „опали” приходи од активних операција. Посебно од кредита. Засада, до негативних каматних стопа на кредите није још увек дошло, али позитивне вредности у неким случајевима су се смањиле до 2-3%. Новац је постао малтене бесплатан. А у неким земљама, у којима постоји и најмања инфлација, реалне каматне стопе (номиналне каматне стопе кориговане за промене у куповној моћи новца) прешле су у негативну зону.
У овако тешкој ситуацији, банкама није исплативо да се баве својим традиционалним депозитно-кредитним активностима. Оне прелазе на финансијска тржишта, преносећи тежиште својих активних операција са кредитрања на инвестиције. Али под „инвестицијама” се заправо крију баналне спекулације са свим врстама финансијских инструмената. Међутим, и на финансијским тржиштима за шпекуланте долазе тешка времена.
У Европи су се током последње две-три године, појавиле велике количине државних дужничких хартија од вредности са негативним процентом. Шпекуланти, наравно, покушавају да играју и са таквим „картама”, али ова игра је крајње необична и не доноси баснословне профите. А губици се, с друге стране, дешавају све чешће.
Џејкоб Ротшилд
Међутим, феномен нултих и негативних каматних стопа углавном је приметан у земљама „златне милијарде”. Тамо смањењу каматних стопа на депозите, кредите и финансијске инструменте веома доприносе монетарне власти, које спроводе политику „квантитативних олакшица”. Просто говорећи, централне банке су покренуле „штампарске машине”, континуирано упумпавајући у привреду огромне количине новца. Дошло је до „хиперпродукције” новца. А при „хиперпродукцији” било какве робе њена цена пада. Новац у том смислу, није изузетак.
Међутим, на периферији светског капитализма централним банкама је најстроже забрањено да се баве „квантитативним олакшицама”. Њима је наређено баш супротно - да се баве “квантитативним затезањем”. Простије речено, смањењем новчане масе.
Зато на периферији светског капитализма, каматне стопе остају (још увек) на високом нивоу.
За светске зеленаше са Вол Стрита, лондонског Ситија и из других банкарских центара, земље периферије светског капитализма су „жила куцавица”. Ту се они и даље осећају као класични новчани капиталисти. Међутим, пре или касније епидемија негативних каматних стопа допреће и до периферије светског капитализма.
Постоје назнаке, да је већ и допрла.
Током ове године, капитал је почео да прелази са периферије светског капитализма у земље „златне милијарде”. Превасходно, у САД.
Према подацима Института међународних финансија у III кварталу 2015. године, инвеститори су продали имовину у земљама у развоју у износу од 40 милијарди долара и увели те милијарде у зону “златне милијарде”. Ово је најгори квартални показатељ одлива капитала од 2008. године.
Ајкуле капиталистичког бизниса су оглодале земље „трећег света” и враћају се у своје јазбине.
Најновије анкете компанија са периферије светског капитализма, како наводи најновији броју The Economist, показују да у више од 20% компанија каматне исплате првазилазе њихов приход пре опорезивања.
Према другим изворима, у многим земљама „трећег света” нето профит (тј. профит након опорезивања) корпоративног сектора је једнак трошковима сервисирања спољних дугова. Корпоративни дуг у земљама у развоју је петоструко повећан током протекле деценије и сада износи 18 билиона долара, или више од 70% БДП-а, примећује британски часопис The Economist.
Како објаснити овај феномен нето одлива капитала са периферије светског капитализма?
По свему судећи, база у виду корпоративног профита за одржавање високих каматних стопа у овим зонама се убрзано смањује.
Феномен кретања капитала у зону „златне милијарде”, у мирне луке са нултим или чак негативним каматним стопама се делимично може објаснити чињеницом да је време такозваних “пасионираних” капиталиста одавно прошло.
Сада се сусрећемо са веома чудним капиталистима који бирају безбедност и жртвују профит.
Својевремено је класик марксизма писао: „Обезбедите 10 одсто профита, и капитал ће пристати на сваку примену, за 20 одсто, он оживљава, за 50 одсто спреман је да сам себи сломи врат, за 100 одсто, он гази по свим људским законима, за 300 одсто нема тог криминала на који он не би ризиковао, па макар и уз претњу вешалима”.
Ове речи не припадају Марксу, већ Томасу Џозефу Данину, класик је њега само цитирао. Али у сваком случају, ове речи прецизно описују дух капитализма.
Данашњи капитализам је, међутим, другачији.
Почетком ове године Џејкоб Ротшилд, председник и главни акционар инвестиционог фонда RIT Capital Partners, објавио је годишњи извештај о резултатима фонда у 2014. години. У њему је признао да ће у наредним годинама главни циљ бизниса бити не повећање капитала, већ његово очување. Смисао његових речи је: морају се преживети тешка времена, а онда се поново вратити уобичајеној и омиљеној активости (повећању капитала).
Бојим се да ћу разочарати Ротшилда: повратка у прошлост неће бити. И препоручујем му да прочита „Капитал”, у којем класик формулише закон – тенденцију профитне стопе ка снижавању.
Целих пола века каматна стопа се смањивала, данас је она већ на нивоу „патоса”. Укупни капитал се неће повећавати, јер је реални раст БДП-а завршен. Почиње тешко време „прерасподеле” остатака капитала. Већина капиталиста, лишених сваке „пасионираности”, ће тражити уточиште негде другде. Чак и у финансијским инструментима са негативном каматном стопом.
Средином септембра најављен је састанак управног одбора Федералних резерви САД. Сви су са нестрпљењем чекали то заседање, јер је на њему требало бити решено судбоносно питање: подићи или не подићи дисконтну стопу ФРС? Другим речима, вратити се у дане класичног капитализма са каматном стопом или продужити „каматни распуст”?
Федералне резерве су одлучиле: продужити „каматни распуст”.
Чиновници ФРС морали су да бирају између „лошгег” и „веома лошег”. Судећи по донетој одлуци, „лошим” су сматрали задржавање каматне стопе близу нуле. А „веома лошим” – њено повећање. Јер новац више неће бити бесплатан, а то може довести америчку економију у „спиралу” са непредвидивим економским, социјалним и политичким последицама.
Земље периферији светског капитализма су такође одахнуле. Јер чак и повећање дисконтне стопе ФРС на ниво од 1-2% би за њих било катастрофа: почео би масован егзодус капитала „у обећану земљу” то јест у финансијско-банкарски систем Сједињених Америчких Држава.
Знамо изреку: „Не постоји ништа трајније од оног што је привремено”. Програми „квантитативног попуштања” у САД (а касније и у осталим западним земљама) били су објављени као “привремени”. Међутим, Запад није у стању од њих да одустане.
Недавно је Министарство финансија САД најавило да ће каматна стопа на америчке државне обвезнице бити установљена „на нулу”. Ово је важан догађај који указује на то да неће бити повратка на стари капитализам.
Класици марксизма-лењинизма су говорили да ће се у процесу капиталистичке акумулације профитна стопа (каматна стопа, као главни облик прихода) неумољиво смањивати. И то ће неминовно довести до „смрти” капитализма. Са овим се можемо сложити. Истина, морамо додати да класици нису ни сањали да се каматна стопа може спустити испод нуле. Негативне каматне стопе нам сугеришу да се капитализам претворио у леш. Али, истовремено, из неког разлога, нико нема храбрости да прогласи његову смрт.
Говорећи о антагонистичким контрадикцијама капитализма, класици су направили „гвоздени” закључак да ће социјализам заменити капитализам. Међутим, са овим се не могу у потпуности сложити.
Никаквог „гвозденог” детерминизма у историји нема и не може га бити. „Господари новца” схватају да је, егзистирајући неколико векова капиталистички модел економије и друштва, застарео. И „плански” припремају човечанство за прелазак на другачији модел, у којем ће они остати господари, али овај пут не новца, већ целог света као скупа природних ресурса, материјалних производних снага и свих људи на планети.
При чему, моћ над људима треба да се односи на њихове умове.
Без разумевања ових тектонских процеса у глобалном капитализму тешко је разумети многа садашња дешавања у свету: појаву Исламске државе, рат на Блиском и Средњем Истоку, „сеобу народа” у Европу, „демократску револуцију” у Украјини итд. Све су ово елементи џиновског пројекта за трансформацију пропалог капитализма у другу друштвено-економску формацију, коју можемо назвати „нови робовласнички систем”.
Супротставити се новом ропству је могуће само у случају, ако се схвати какви су планови садашњих „господара новца”.
Превео: Срђан Ђорђевић
| КАТАСОНОВ: Капиталисти спремају свету својеврсни нови робовласнички систем | Факти ЛЕЊИН ЈЕ ЗА ЦЕО ВЕК ПОРАНИО СА ИЗРИЦАЊЕМ СМРТНЕ ПРЕСУДЕ КАПИТАЛИЗМУ, АЛИ… Лењин у гостима код Максима Горког. Почетком ове године Џејкоб Ротшилд, председник и главни акционар инвестиционог фонда RIT Capital Partners, објавио је годишњи извештај о његовим резултатима у 2014. години. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар