Путинове примедбе у Сочију бациле су у воду све наговештаје за било какво ресетовања односа са САД следеће године.
Фокус дискусионог клуба Валдај је после 11. септембра и меденог месеца између Русије и САД покушавао да унапреди њихове односе. Како су се односи погоршавали, тако је Валдај ширио своју циљну групу, доводећи не само Европљане већ и представнике грађанских друштава јужних и источних земаља у успону, поготово из Индије, Кине и Бразила. Зато су се публици обратили и високи руски званичници, укључујући и Владимира Путина.
Овогодишњи Валдај нуди потпуно другачији тон. Више се не наглашава потреба за продубљивањем партнерства између Вашингтона и Москве и превазилажењем преосталих хладноратовских спорова како би се постигла чвршћа веза. Кремљ сад жели да се обрати целом свету како би оправдао одупирање америчкој доминацији у међународном систему. Русија се више не труди да придобије срца и умове самих Американаца; Русија сада тражи светску публику којој жели да се обрати и да јој поручи да је Америка под Обамином администрацијом, а највероватније и под администрацијом било ког наследника, непоуздана и да јој се не може веровати. (Додатна порука је да Америка не успева у својим циљевима. Шеф Путинове дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да је покушај САД да изолују Русију пропао.)
Најдраматичнији прелом
Овогодишње обраћање председника Путина валдајској публици обележило је најдраматичнији прелом у односима са САД, чиме је нестала свака могућност или жеља за њиховим поправљањем. У Сочију је изјавио да оживљавање постједанаестосептембарских антитерористичких коалиција, које би служиле руско-америчким односима, немају никаквог основа у реалности, што је много јача порука чак и од оне фамозне у Минхену 2007. године, кад је критиковао америчку спољну политику.
Путинов говор обухватио је широку палету тема и наговестио:
Да су САД лажирале слику о иранском нуклеарном програму како би допремиле ракетне системе у Европу;
Да су САД спремне да подрже терористичке организације на Блиском истоку и искористе их као примарно оружје не би ли уклонили режиме који им се не допадају;
Да Обамина администрација присиљава своје европске „вазале“ да раде против сопствених најбољих интереса, тако што ће наметнути санкције Русији;
Да САД стоје на путу решавању кризе у Украјини и да покушавају да исти такав удар изведу и у самој Русији.
Порука о Американцима остатку света
Ништа од овога неће имати утицај на поправљање руско-америчких односа. Није јасно да ли се назире корак напред у унапређивању веза – а не чини се изгледним, бар за сада – да ће Обамин тим бити спреман да прихвати руски избор у Сирији (а то је да се може бити или са Башаром ал Асадом или против њега) нити да ће уклонити ракетни штит, имајући у виду да је то један од ретких опипљивих елемената америчке безбедности према источноевропским партнерима, који су рањиви повлачењем америчких снага из Европе. Само пар недеља после разговара у четири ока са Обамом у Њујорку и после споразума око Ирана, који би могао да значи почетак решења за Сирију и Украјину, Путинове примедбе у Сочију бациле су у воду све наговештаје да би могло доћи до било каквог ресетовања односа следеће године.
Американци ће се са Валдаја вратити деморалисани и потиштени поводом руско-америчких односа, а Путин се нада да ће Европљани, Кинези и народи са Блиског истока чути његову поруку како се Американцима не може веровати и да су непоуздани. Да ли ће та порука да се чује, остаје да се види.
ИЗВОР: The National Interest/ Нови Стандард
| ПУТИН КРЕЋЕ У ОФАНЗИВУ, АЛИ САД НЕ У СИРИЈИ |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар