Српска фонетска ћирилица, са правилом један глас – једно слово, је модерно писмо, по времену настанка ( половина 19. века) новије од скоро свих осталих писама, од којих је, као напреднија опција писања, неупоредиво јаснија и једноставнија и за учење и за писање.
(Један број страних експерата за интернет је изнео став да је наша модерна ћирилица, због своје готово математичке једноставности врло погодна за интернет комуникацију, као и да може да буде врло корисно средство у процесу учења страних језика.)
Домаћа латиница, она која се још увек обилато користи у Србији и региону, због своја три двознака (lj,nj,dž) спада у недовољно фонетска писма, а због употребе „квачица“ (дијакритичких знака изнад слова) је потпуно неразумљива изван региона и само прави забуну странцима кад покушају да је читају.
Као таква никако не може служити „приближавању Европи и свету“, као што се то неосновано и олако закључивало и сугерисало.
Фонетска ћирилица, настала у доба Вукове реформе језика и правописа, је у време писања овог чланка и званично писмо Републике Србије, док је домаћа латиница са три двознака (lj,nj,dž) проглашена за званично писмо Републике Хрватске.
Обе те чињенице уважава и УНЕСКО, а тако је и према важећем ИСО-стандарду.
Те чињенице уважавају и Гугл и Фејсбук и познати светски прегледачи, као што су Фајерфокс, Гугл хром и други.
Српска савремена ћирилица се састоји од тридесет слова. У облику у каквом се данас користи, српску ћирилицу је уобличио Вук Стефановић Караџић.
Главна карактеристика српске ћирилице је да је фонетична, што значи да сваком слову одговара тачно један глас.
За учење читања текстова на српском језику је довољно да се научи тридесет слова, а није неопходно да се уче бројна правила писања и изузеци.
Фонетичност српске ћирилице најбоље осликава максима Вука Караџића:
Пиши као што говориш, а читај као што је написано.
За разлику од оних који потпуно неаргументовано тврде да је наша фонетска ћирилица застарело писмо, као и оних који тврде да се ради о нашем традиционалном писму, које би само тога ради, требало сачувати, став нашег Удружења je да је модерна, односно актуелна српска ћирилица писмо које је, због своје фонетичности, чак корак испред времена и да, већ и због тога, представља један од најјачих српских брендова.
Зато је коришћење фонетске ћирилице за обележавање наших фирми и робних марки, уз упоредно обележавање енглеском абецедом, а не свету неразумљивом и збуњујућом домаћом латиницом, на светском тржишту нас представља и као разумљиве (због коришћења енглеског) и, што је подједнако важно, као препознатљиве (због коришћења у свету јединственог писма – фонетске ћирилице).
У време писања овог текста те чињенице се у Србији још недовољно уважавају, а још мање користе.
Верујемо да ће такав однос према овом нашем бренду остати за нама, а да ће такво садашње понашање будуће генерације памтити као једну у низу несувислих појава у нашој новијој историји.
Уосталом наше фонетско писмо (модерну ћирилицу) је својевремено хвалио и нобеловац Џ. Б. Шо, који је тестаментом оставио пар стотина хиљада фунти ономе ко би успео да фонетизује енглеску абецеду, а у енглеском парламенту је у 19. веку изнесен предлог да оно, пошто још није било ничије, буде званично енглеско писмо.
Предлог је одбијен превасходно из финансијских разлога, јер је енглеска књижевна култура била пребогата за наглу преоријентацију на фонетско писмо.
Већ су многи странци, углавном случајно, открили погодност тог нашег писма које је својеврсни „пасворд“ за улазак у тајну изговарања било којег језика на свету.
Реализацијом одговарајућих подухвата, међу које спада и подухват нашег Удружења: „Good alphabet Ћирилица – one voice, one letter“, ће се број таквих несумњиво увећати и Србији донети имиџ јединствене и интересантне земље, а Београд ће постати познат као једина метропола у којој се за неколико дана може научити писмо помоћу којег се може исписивати сваки језик и разумети како ко говори.
Биће то и значајан допринос туристичком и другом пословању .
Укратко, наше фонетско писмо, које је и један од наших најјачих брендова, одговарајућим акцијама може постати и врло занимљива туристичка атракција.
ИЗВОР: srpskoblago.rs
| ФОНЕТСКА ЋИРИЛИЦА – КОРАК ИСПРЕД ВРЕМЕНА - Центар академске речи, Шабац Српска фонетска ћирилица, са правилом један глас – једно слово, је модерно писмо, по времену настанка ( половина 19. века) новије од скоро свих осталих писама, од којих је, као напреднија опција писања, неупоредиво јаснија и једноставнија и за учење и за писање. (Један број страних експерата за интернет је изнео став да је наша … |
from Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts http://ift.tt/1PTHNQ6
via IFTTT
Нема коментара:
Постави коментар