Неми смо сведоци и покорне жртве вишевековног лутања на размеђицамаИстока и Запада, суноврата и декаденције једних, уздизања и словесија других, оних којима и родоначално припадамо, или смо некад припадали. Дубок је јаз размеђа Истока и Запада, дубок колико и јаз подела у нама самима.
Питања су:
1. Јесмо ли ми још увек ми, или се то неко други уселио у нас, заузео део нашег бића, преумио део наше словесности и одлучио да нас разбаштини од нас самих?
2. Којем културолошком предлошку припада наша морално-етичка основа?
3. Јесмо ли ми Православни Словени из етно-антрополошких разлога (традиционално), или у Бога верујемо као и сав род наш, Православни и Словенски?
4. Да ли је Балкан Исток, или смо културолошки окупирани од стране увек агресивног Запада?
Покушаћу да дам одговоре на ова питања, верујући да народ мој, у огромној већини, дели бар нека мишљења, која ћу овде изложити.
1. Чињеница је да Србија, од Карађорђа на овамо, није имала своју, самосталну и без великог туђег утицаја, формирану Владу, или државну управу. Јасно је да такве, октроисане Владе, нису увек доносиле одлуке које су у најбољем интересу сопствене земље и сопственог народа.
Ако се сложимо да је то било заиста тако, сложићемо се и да је то питање данас, актуелније него било када у нашој “европској” прошлости. Могло би се, с пуно основа поставити и питање носиоца значајног дела европских вредности, као и огромне културне баштине која је проистекла из способности Срба да одреде смернице у културолошком значењу. Да ли је смислено да данас те вредности тражимо тамо где оне, највећим делом нису ни настале. Наравно да није, јер вредности, када то заиста јесу, не морају се наметати. Вредности се једноставно усвајају на сасвим природан начин, јер су вредности, по самој својој природи и носиоци некаквог добра. Када вредностито нису, можете их наметати у бескрај, оне неће бити прихваћене, бар не трајно, јер су без било каквог добра у себи. Да би сте вредности, које то нису, прихватили, неопходно је да будете одрођени, преумљени, коруптивни, без било каквог морално-етичког осећаја… и у крајњем, отуђени од сопственог народа. Срби поседују огромно искуство с таквим, бившим Србима (католици који су одлучили да више не будуСрби, муслимани, комунисти, социјалисти, демократе и сви остали који су били, а више нису Срби). Човек се, по својој слободи може одрећи свега изузев порекла, а ако то ипак учини, пркоси истини и постаје лаж, а знамо ко је отац лажи. Свет о нам јасно говори да они који данас преумљавају Србију и Србе, или заиста нису Срби, или су то некад били па су данас постали “модерни” европејци. То је тај корпус који данашња, октроисана Влада, негује на свом путу у европски амбис лажних вредности које Срби никада неће прихватити. Срби су увек знали као што и данас знају свој пут. Да бисмо били оно што јесмо, ми не морамо нигде да идемо, али морамо такође јасно исказати где ни покоју цену нећемо да идемо, ма шта “наша” Влада и корпус око ње заговарали, потписивали и закључивали.
2. Пут у ЕвропуПравославног Словена, Србина, био би могућ једино ако би Срби прихватили унију с Ватиканом што се, свима би то требало да буде јасно, никада неће десити, или да се вратимо у прошлост, поново потпишемо тројни пакт и станемо уз нацизам, што је вероватно колико и оно с унијаћењем. Европи не требајуСрби. Европи је потребна наша земља, наши ресурси, наше море (ЦрнаГора и Република Српска), и ништа више. Спремни су данас, након злочина из ’99, провуку кроз паклени огањ приступних преговора, како би нам отели и ово мало, што још нису успели и данас увуку у НАТО (пронацистичку војну алијансу), да забораве на нас, док и ми сами не заборавимона себе.
Сведоци смо онога што се одиграва на улицама Подгорице, у вишегодишњој диктатури једног човека, МилаЂукановића, који је постао персонификација метода приступања ЕУ и НАТО. Треба ли Србима Европа, оваква каква је данас. Не треба, јер Срби су Европа (права Европа) више него ма који европљанин Европске Уније. Идеја им је да ми сами себи урадимо, оно што нам они нису никад могли урадити, а покушавали су много пута. Никада нису ни престајали с покушајима.
3. У теолошком, као и у политичком смислу, ми имамо потпуно јасну слику онога од чега би ЕУ и САД радо да нас разделе. Српска Православна Цркваје у сваком свом смислу саборочувања нашег идентитета и као такву видимо је изложену нападима са свих страна. Ако смо Православни зато што у Бога верујемо, а не само зато што су нам преци били Православни, наше схватање проблема с којима се СПЦ суочава већ дужи низ година кристално јасно ће нам показати да сагласије и синергије СПЦ и Московске Патријаршије (РПЦ) дају одговоре на вештачки наметнуту дилему која гласи: Хоће ли нас СПЦ очувати као Православни народ. Хоће, пре свега зато што смо СПЦ, заправо ми, јер Црква је народ, а не само Храмови. Ми се никада нећемо одрећи себе, ако у Бога верујемо, зато што у Бога верујемо, а не зато што традицију сматрамо довољном, без озбиљне Вере.
4. (Википедиа: “РечцЕвропацпрвобитноцсецодносила на грчко копно, тј. на Балканско полуострво, да би се касније под њом подразумевало целокопно северно од Средоземног мора. Раширено је мишљење да сама реч Европа потиче од семитске речи ереб која значи залазак сунца. У складу с тим тумачењем древни народи су копно западно од Егејског мора називали Европа (тамо где залази сунце)”).
ЕВРОПА
Србија је, како се јасно види, земља у којој сунце и излази и залази. Србија је и Исток и Запад, јер Срби знају тајну и Истока и Запада. Крвна веза Руса и Срба, јединог балканског народа који јесте род с Русима, открива нам загонетку пута којим би Срби морали да крену у сусрет својојпрошлости, као и у сусрет својој будућности. Срећан нам тај пут, роде Православни.
| Љубиша Радовић: Дискретни шарм западне пропасти | Српски културни клуб Неми смо сведоци и покорне жртве вишевековног лутања на размеђицамаИстока и Запада, суноврата и декаденције једних, уздизања и словесија других, оних којима и родоначално припадамо, или смо некад припадали. Дубок је јаз размеђа Истока и Запада, дубок колико и јаз подела у нама самима. Питања су: ... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар